Ratnik

36 РАТНИК

док је и прва линија у нашим рукама. Јер. са губитком прве линије и утврђивањем нападачеве пешадије у њој, друга је линија сад потпуно отворена угледу осматрача, а самим тиме и убрзо разорена.

Из овог излази, да за упорну одбрану треба имати неопходно три линије, јер по заузећу прве, остају још две у рукама браниоца, са којима се може осигурати положај од пробоја;а губитком и друге тражи се предузимање нарочитих мера, да би се осујетио пробој.

Погледом на резултате, које данас могу дати осматрања са аероплана, а од чега имамо и сувише искустава и са нашег солунског фронта, као и на то, да је ово осматрање веома тешко спречити, — долазимо до закључака: да је полагање дугачких непрекидних линија окопа поготову немогуће а да. не буду опажене озго, па ма како биле брижљиво маскиране

Линије окопа које буду откривене фотографисањем озго, а налазе се у домашају дејства непријатељеве артиљерије, не могу се сматрати да су сигурне од рушења.

Ово нас. упућује на потребу, да одбрану поставимо у главноме на фланкирајућу ватру; јер за фланкирајућу ватру потребно је много мање ватреног оружја, па да се произведе исто дејство које би се произвело фронталном ватром са много већим бројем; а, следствено, много је лакше сачувати и ово место за фланковање од разорења. За овај циљ најбоље одговара митраљеска ватра, која се производи из одвојених гнезда добро маскираних и добро осигураних од удара зрна.

Живу силу треба чувати до последњег момента ван ватреног дејства, па се њоме користити само у том случају, ако построји за фланковање не буду у стању да зауставе навалу нападача, који тежи да изврши пробој.

По немачким упутима, овај принцип о употреби фланкирајуће ватре примењује се у тако широким размерама, да са често препоручује да се прво построје, израде, само фланкирајући построји, па тек затим линија окопа.

Из предњег расматрања видимо, да са израдом три линије одбране и снабдевањем сваке са препречним срествима вештачким, а које образују утврђени појас, чинимо да је нападачу напад веома отежан, но ипак он има могућности да сваку од њих постепено руши артиљеријском ватром, те нам оне не дају гаранцију против продора таквог положаја, па следствено и целог фронта.

Према томе, данас је неопходво потребно да се не ограничава само на изралу три линије окопа, које образују први утврђени појас, већ треба припремити и други утврђени појас, а на таком одстојању од првог, да се не може тући артиље–