Ratnik

ПРИЛОГ ЗА ФОРТИФИКАЦИЈУ 49

погодној одбрани, може се дозволити тучење само фронталном

· ватром. Пошто зрна секу (кваре) мрежу, то ватру треба упра-

вити дуж предње ивице препреке, тим пре, што се на тим местима искупља највећи број нападачевих гојника.

Услед тога, што је мало корисна ватра на већим одстојењима, а против појединаца (који се могу привући препрекама, користећи се малим природним заклонима, те их кварити) — препрекг не треба израђивати ни сувише далеко од окопа. Из истог узрока, а и услед могућности да фланкирни построји буду раније онеспособљени за употребу, — потребно је да препрека буде и фронталном ватром добро тучена. Ако случајно није могуће једновремено постићи и фронтално и уздужно тучење, могу се израдити две независне препреке, па једну тући само уздужном, а другу само фронталном ватром. Према овоме препреке треба израђивати толико удаљене, да не трпе од природног растурања зрна, управљених противу окопа, и да људи нападачеви, дошав до ове, не могу да убацују у ров ручне гранате (нормално удаљење је око 75 корака).

Да би могли судити о степену квара причињеног артиљеријском ватром у данашње време, пред почетак јуриша, нападач шаље многа извиђачка одељења, чија је дужност да продру што дубље и извиде: јесу лиу препрекама образовани довољни пролази, и да ли су у исправности фланкиргјући построти ит.дД.

При одбијању ватром тих одреда, веома је важно да се не открију места фланкирних построја, које је потребно сачувати до момента јуриша.

Да би и самим распоредом вештачких препрека што више отежали прикупљање речених података, препреке треба израђивати у виду одвојених појасева, по могућству што више одвојених један од другог и да се изведе једновремено. Предузимањем ове мере у опште сејако отежава разоравање мреже артиљеријском ватром и изазива се већи расход у муницији, а што је главно отежава стварање продора (бреша) потпуних у препреци, јер је врло вероватно, да и извршеним проломима у оба појаса неће се добити продор скроз, тј продори. неће бити један према другом. Да би се пак спречило маневровање између појасева, треба их сједињавати попречним појасевима (управо пантљикама). Ширина сваког појаса треба да је толика, да се не може створити скроз продор од пада једног зрна у средину појаса, али у колико је већи број ових појасева, у толико овај захтев има мањег значаја.

Осим артиљеријске ватре, и друга се средства употребљују за стварање продора скроз кроз препреке и за савлађивање ових, но већином као помоћна за довршавање разо-

РАТНИК, СВ. 17У—У. 1921. 4