Ratnik, Apr 01, 1921, page 71

66 РАТНИК

био тога момента да се покаже агресивном, да бар спречи непријатеља да врши одвлачење снага са источног фронта и да изгледа готова да предузме нападне операције.

. По тој замисли, имајући за осу вардарску долину, био је спремљен на Истоку у марту 1918. год. план за офанзиву, али није могао бити извршен из много разлога (недостатак резерава, тешке артиљерије, тепло време ит.дД.)

У тим се приликама (крајем јуна 1918. год.) искрцао у Солуну ђенерал Франше д Епере. Изложићу вам општу ситуацију, коју је он нашао по свом доласку.

Околности су му изгледале повољне да добије знатне, шта више одлучне резултате, те предузе одмах активно студију једне офанзиве, чија потреба изгледаше све више и више хитном; те студије свршиле су се планом, чију ћу вам генезу и главне особине изложити. | План за офанзиву мора водити рачуна о многобројним чињеницама: о земљишту, о средствима која се стављају у посао, о року за извршење, о непријатељској снази и његовим могућим радњама да одбије удар. У осталом, план треба да може да „плати“, треба дакле да је славољубив, да се прилагођава брзом и потпуном искоришћењу успеха.

Време је, да вам опишем укратко земљиште Маћедоније. Источно и западно од фронта, који су држале Савезничке трупе, налазе се два ходника: Вардарски и Битољ—При тип, где се свршавају железнички путови; између ових ходника је хаос од планинских масига, чији врхови често прелазе 2000 м, са ретким и; неугодвим путевима, где је исхрана због свега тога била врло тешка. На крајњем истоку фронта је баровита равница — Струмска; на крајњем западу Арбанске планине, — тешко пролазне за мало веће јединице.

Оно што на први поглед пада у очи кад се испитује тај испресецан терен, што је у осталом код свију планинских земаља, то је поглавита важност комуникацијских линија, које се не могу премештати по вољи. Комуникација групе армија фон Шолца беше успостављена железничком пругом Вардара, која сачињаваше главну артерију, од које скреташе важна мрежа железница уског колосека, дивно снабдевених и допуњених жичаним железницама. Узајамне комуникационе линије П. и ТУ. бугарске армије беху једним делом тесан пут који иде долином Струме и другим делом нормални пут Тракије.

Ударам гласом на питање о комуникацијским линијама, јер је оно основица сваког маневра; код оскудице путева за рокирање са великом транспортном моћи, три комуникацијске линије, о којима сам говорио, не беху међусобно везане; ван њих никакво средство не постојаше за снабдевање војске, тако,