Ratnik, Apr 01, 1921, page 78

ОФАНСИВА ИСТОЧНЕ ВОЈСКЕ 73

изредан; сумња уступаше поверењу чак и код ранијих из Источне Војске, који су најпре са извесним скептицизмом примили идеју о општој офанзиви.

Нарочито не'беху више резигниране српске трупе, као у почетку 1918.; оне већ предвиђаху повратак у земљу; одушев„љење владаше у свима редовима. Сви беху задахнути истим полетом и готови да се слепо повинују заповестима свога шефа, војводе Мишића, који им је у име Престолонаследника издао заповест за напад, завршујући је: „Напред, јунаци, у Отаџбину“ !

Такође, чим је Главни командант 12. септембра сазнао да се Врховни Савет из Версаја више не противи офанзиви, с места је издао заповест за напад за 15. септембар.

Но шта је радио непријатељ 2

Узнемирен припремама за напад, вршеним на целом «фронту, и потресима пипања, извођеним савезвичким одредима за време целе периоде припремања, непријатељу је требало дуго времена да упозна наше намере; мислио је, да је то блеф на планину Добро Поље. Његова пажња беше нарочито сконцентрисана једним делом ка сектору на окуци Црне Реке, а другим делом ка сектору Вардара; у томе је остао веран традицијама !

Међутим, по признању саме бугарске Врховне Команде, она је приметила још од почетка септембра, да се врши ве„лики напор на српском сектору. Она је о томе 3. септембра известила ђенерала фон Шолца, препоручујући му, да сву своју пажњу обрати на сектор Доброг Поља, означујући, да ће на "тој тачки највероватније бити одлучан ударац Савезника.

5. септембра иста Врх. Команда издала је заповест штабу 12. пешад. дивизије из Добруџе, да се транспортује на македовски фронт, између 3. и 5. пешад. дивизије, тако, да олакша њиховим штабовима.

8. септембра ђенерал фон Шолц известио је Врховну Команду „да су предузете успешне мере и да се нема више чега бојати за одбрану сектора Доброг Поља.“ У ствари он је примакао неколико пукова резерве, али те резерве беху очигледно недовољне, — општи распоред остао је линијски. Може се дакле рећи, да је стратегијско изненађење остварено почетком септембра. Непријатељ заиста у томе моменту није располагао у нападној зони са више од 26 батаљона и 140 топова, против 75 батаљона и 580 топова француских и српских (један топ на 40 м.).

Ова концентрација наших средстава, извршена под тако тешким околностима које сам побројао укратко, тај огроман посао припреме, биће, уверен сам, предмет чуђења и дивљења за оне, који нас буду подробно студирали доцније.