Ratnik, Apr 01, 1921, page 77

72 РАТНИК

у пркос својој тачности, може дати само непотпуну идеју о топографији тога предела.

Једна једина железница система Дековиља, полазећи од станице Вертекопа (станица која се налази на главној пруза Солун—Битољ), служила је за транспорте ка П. српској армији. Њена је моћ преноса била утростручена; линија је била продужена. Одељења за оправку путева бацише се у напад на високе масиве Кајмакчалана, Пожара и Катунца; хиљаде радника беху стављени у посао и остварише право чудо, да дозволе колима, па чак и трактерима и камионетима, да се пењу уз стрме падине, где до тада постојаху само козје стазе.

Овим путевима пењаху се топови свих калибара; батерије нашег старог доброг 155 дугачког беху извучене, по цену малих напора, на висове Флоке од 2400 м. висине, где беху у суседству са батеријама од 105.

Две наше батерије рововских мерзера од 240 беху извучене, помоћу волова, до својих положаја од 1700 м висине, па су их затим српски војници на рукама однели у њихове ампласмане.

Нове тешкоће: сав овај брижљив посао припреме морао је да се врши пред очима непријатељским, чије су осматрачнице надвишавале равницу, те је вршен само ноћу. Сви који су пролазили кроз нападну зону за време тога периода, били су запрепашћени јаким саобраћајем, који се вршио између заласка и изласка сунца, и усхићавајућом супротношћу према тој ноћној живости, коју је стварао мртвачки сан преко дана, под немилосрдним зрацима македонског сунца.

Једновремено требало је створити све врсте карата и планова, мрежу репараже непријатељских батерија, створити место снабдевања водом, болнице, слагалишта све врсте с погледом на покрет унапред. Мада у мањем степену, сличне припреме су се изводиле на целом фронту, према задатку означеном свакој војсци.

Благодарећи постојаном раду и схватању дужности свију: шефова, штабова, бораца и мисија, није прекорачен рок од 2 месеца, који је почетком јула био сматран као потребан за припрему. На тај начин је Гл зни Командант могао 5. септембра телеграфисати у Париз, д., према његовим предвиђањима, мисли да нареди офанзиву за 14. септембар, ако не добије противну заповест од Врховног Савета.

Моменат изгледаше врло погодан; на свима секторима, а нарочито на сектору главног напада, морал извршилаца беше

' У оригиналу погрешно стоји 1. срп. армији.