Ratnik, Jun 01, 1921, page 172

"166 РАТНИК

1915—–1918 године, када је као савезник Немаца, бугарски официр бивао принуђен да се служи немачким језиком, који је међу бугарским официрима био врло слабо распрострањен. У одељку Рецензије и библиографија, третира се књига: Војне комуникације, од бугарског пуковннка Ковачева и књига француског ђенерала Дибоа: „Пољска артиљерија у садашњем рату. Сем тога, бележи се појава извесног броја нових -књига из француске литературе и неколико из бугарске литеретуре. Наједне књиге на немачком језику нема у овом одељку. На завршетку ове књиге под насловом „Вести из нашег друштвеног живота“ саопштава се о великој седници, коју су имали 27 децембра пр. год. у Софији бугарски научници и уметници у циљу констатовања неправде, коју је Нејски мир учинио Бугарској у Тракији. После овога извештаја говори се, под насловом: „Иностране војне вести“, о попуњавању и обучавању кадрова у белгијској војсци.

У 5 књизи В. Журнала „фебруар 1921. год.) „има ових чланака: Наша народна одбрана (продужење), излажући потребу образовања у Бугарској „Државног савета за народну одбрану“, чија би улога била слична војним саветима (комитетима) у Француској, Енглеској, Италији и Белгији. Овај се чланак завршава оваквим признањем: „ми смо у прошлости правили не само погрешке, већ и лудорије, како у:политичком тако и у војничком смислу. Тако рећи од ничега хтели смо да. направимо колос, и, као млад и самопоуздан народ, успесмо да направимо нешто више но што нам силе и средства дозвољаваху. Експериментисања са оваквим напрезањем коштају нас прескупо. Оставити их неискоришћене за будуће, значило; би да скрстимо руке као несретници, да чекамо дванаести час. Опљачкани и увређени, ми преживљујемо тешку патњу, која треба да нас опамети. У прошлости смо били само смели, у будућности да будемо исто тако смели, али и мудрији. „Војна: дисциплина и дисциплинарна одговорност у војсци са теориског и правног гледишта“ Писац П. Сливков излаже како он схвата све оне односе у војсци, између старијих и млађих, претпостављених и потчињених, који представљају дисциплину, засновану на дужностима и правима. Белешке о коњици. Про– дужење из 4. књиге Средства за везу на ушврђеном положају. и њихова шактичка примена (улога војне-инжињерске вештине, средства за везу). План исхране и довоз. Овај се чланак наставља из 4 књиге и овде говори “о довозу, описујући све тешкоће са којима се борила бугарска интендантура 1 армије: у 1915. год, у Србији, са питањем довоза хране по каљавим путевима, на воловским колима. При том писац препоручује, да се за колске транспорте израђују графикони, да би се избегао неред и загушивање пута, како је он видео на путу