Ratnik

"166 РАТНИК

1915—–1918 године, када је као савезник Немаца, бугарски официр бивао принуђен да се служи немачким језиком, који је међу бугарским официрима био врло слабо распрострањен. У одељку Рецензије и библиографија, третира се књига: Војне комуникације, од бугарског пуковннка Ковачева и књига француског ђенерала Дибоа: „Пољска артиљерија у садашњем рату. Сем тога, бележи се појава извесног броја нових -књига из француске литературе и неколико из бугарске литеретуре. Наједне књиге на немачком језику нема у овом одељку. На завршетку ове књиге под насловом „Вести из нашег друштвеног живота“ саопштава се о великој седници, коју су имали 27 децембра пр. год. у Софији бугарски научници и уметници у циљу констатовања неправде, коју је Нејски мир учинио Бугарској у Тракији. После овога извештаја говори се, под насловом: „Иностране војне вести“, о попуњавању и обучавању кадрова у белгијској војсци.

У 5 књизи В. Журнала „фебруар 1921. год.) „има ових чланака: Наша народна одбрана (продужење), излажући потребу образовања у Бугарској „Државног савета за народну одбрану“, чија би улога била слична војним саветима (комитетима) у Француској, Енглеској, Италији и Белгији. Овај се чланак завршава оваквим признањем: „ми смо у прошлости правили не само погрешке, већ и лудорије, како у:политичком тако и у војничком смислу. Тако рећи од ничега хтели смо да. направимо колос, и, као млад и самопоуздан народ, успесмо да направимо нешто више но што нам силе и средства дозвољаваху. Експериментисања са оваквим напрезањем коштају нас прескупо. Оставити их неискоришћене за будуће, значило; би да скрстимо руке као несретници, да чекамо дванаести час. Опљачкани и увређени, ми преживљујемо тешку патњу, која треба да нас опамети. У прошлости смо били само смели, у будућности да будемо исто тако смели, али и мудрији. „Војна: дисциплина и дисциплинарна одговорност у војсци са теориског и правног гледишта“ Писац П. Сливков излаже како он схвата све оне односе у војсци, између старијих и млађих, претпостављених и потчињених, који представљају дисциплину, засновану на дужностима и правима. Белешке о коњици. Про– дужење из 4. књиге Средства за везу на ушврђеном положају. и њихова шактичка примена (улога војне-инжињерске вештине, средства за везу). План исхране и довоз. Овај се чланак наставља из 4 књиге и овде говори “о довозу, описујући све тешкоће са којима се борила бугарска интендантура 1 армије: у 1915. год, у Србији, са питањем довоза хране по каљавим путевима, на воловским колима. При том писац препоручује, да се за колске транспорте израђују графикони, да би се избегао неред и загушивање пута, како је он видео на путу