Ratnik

_РАЗЛИЗНОСТИ из

морансија под Филипом Огистом (1180—1223. Матије био је човек владалачког порекла, а Лединијер (Гезфошеге5) био је најчувенији војвода свога времена под Анријем |У. и Лујом ХШ.

Звање конетабла, међутим, било је у почетку само дворска титула пренета у француски језик из латинског (сотег заби! (гроф или главни заповедник краљевских штала), док реч тагесћа! је франачко-германског порекла од тагсћ (коњу. „и зећајсћ (послужитељ, старалац), што би дакле по филолошком пореклу значило заповедника, надгледатеља коња или кратко: главног шталмајстора, који чин, са кнежевским рангом, још постоји на неким владалачким дворовима. Овака дворска звања (главни пехарник, гл. вратар, гл. скутоноша и т.д.) наслеђена су од римских императорских дворова, те је под Меровингијевићима постојао „надзорник“ (као и код словенских краљева); под Карловићима „војвода Француске“; под првим Капетовићима „велики сенешал“ (управитељ двора), а затим и „конетабл“. Звање великог сенешала укинуо је Свети Луј, те је конетабл постао првим достојанствеником државе. Он је био тако рећи доживотни врховни командант. Постављање његово бивало је на тај начин, што му је краљ свечано предао свој краљевски (крунидбени) мач.

Звања „маршала Француске“ завео је такође Филип Огист године 1185. Знак тог звања био је штап, позлаћен или златан (онако као што је од пређашњег пастирског штапа постала архијерејска патарица). Али док је конетабл био виши достојанствених, дотле је маршал Француске био више извршни орган потчињен конетаблу. До тог времена су „маршали“ били уопште дворски званичници (от сјег5) или дворјани, и као такви команданти краљевских логора, бивака, станова и т. д. Звали су се. „краљевски маршали“ и било их је повише.

Дуг низ „маршала Француске“ почиње дакле 1185. године и траје до 1627. под старешинством конетабла. Они су око овог образовали као неку почасну гарду, јер је конетабл био обично (не увек) краљевског или другог ког владалачког порекла. Маршале Француске је краљ одабирао из најбогатије и најсилније властеле, нарочито ако су се још поред тога одликовали ратним заслугама или личним јунаштвом. Због тога је ово звање и имало увек висока ратничка значаја. Али док је конетабл био доживотни, маршали су могли бити смењивани, нарочито ако им се положај није могао довести у склад са неким другим дужностима. Тако је краљ Филип Валоа сменио маршала Француске Морела (Могец!) наименовавши га краљевим гувернером (сопуегпецг ди гол).

Испрва био је само један маршал Француске, као и конетабл. Али већ под Светим Лујем видимо их двојицу, под