Ratnik, Sep 01, 1921, page 22

16 РАТНИК

више дана. Ја имам добру наду за исход, али ће требати доста труда.“

Из предњег се излагања види доста јасно, да је Клук ургирао извлачење ЈИ. и 1Х. корпуса из простора јужно од Марне. Из његових депеша, које је Билов изнео у својим мемоарима, излази да је ово ургирање произилазило из потребе да се олакша ситуација северне групе !. армије. Међутим из Клукових мемоара, као и из написа других немачких писаца, ово је ургирање вршено у тежњи да се што пре групише [. армија и њоме разбије Манури. Ако је стварно истинит овај други разлог, онда се Клуку мора замерити што је био неискрен према Билову, што му није открио своју намеру, те да · би овај могао с погледом на своју ситуацију изнети своју комбинацију, како би између њих могло доћи до споразума и најцелисходнијег решења, када је већ изостајала интервенција Врховне команде.

Ако оставимо на страну то што је Клук избегао потребан споразум са Биловом, па посматрамо само његову идеју груписања целе |. армије северно од Марне, онда се долази до овог закључка:

Према последњој инструкцији немачке Врховне команде Клук је имао право да групише целу 1. армију северно од Марне. Према ситуацији 6. септембра у вече, пак, Клук се огрешио баш о саму ту инструкцију. Ево зашто. Према Клуку, па и другим немачким писцима, 6. септембра у вече на фронту северне групе |. армије ситуација је била уравнотежена, т.. Манури је био задржан. Пошто је |. армија, узимајући у обзир у овом случају само њену северну групу, имала дефанзивну улогу, онда је није требало појачавати на рачун слабљења офанзивно-продорне групе — левог крила |. армије и Ш. армије, одакле су се морале рокирати снаге у западну страну због извлачења Ш. и 1Х. корпуса. Да, тако је, али и овде Клук не гледа општу ситуацију, него гледа само ситуацију своју и своје армије, Њему је главно да његова армија има успех. Ради остварења својих планова он се није устручавао и да ситуацију северног дела своје армије намерно представи тежом, а то је велика кривица. Узмемо ли, да то он није радио у себичној намери, него да је стварно ситуација код северног дела !. армије изискивала што брже довлачење Ш. и 1Х. корпуса, онда се намеће закључак, да није тачно кад се вели, да је Манури-у још 6. септембра била одузета иницијатива нападања.

Узмемо ли, пак, да је Клук тежио за што бржим довлачењем Ш. и 1Х. корпуса не због тешке ситуације свога северног дела, него због тежње да што пре сломије Манури-а, рачунајући да би се тиме пре дошло до општег добра за целу не-