Ratnik

16 РАТНИК

више дана. Ја имам добру наду за исход, али ће требати доста труда.“

Из предњег се излагања види доста јасно, да је Клук ургирао извлачење ЈИ. и 1Х. корпуса из простора јужно од Марне. Из његових депеша, које је Билов изнео у својим мемоарима, излази да је ово ургирање произилазило из потребе да се олакша ситуација северне групе !. армије. Међутим из Клукових мемоара, као и из написа других немачких писаца, ово је ургирање вршено у тежњи да се што пре групише [. армија и њоме разбије Манури. Ако је стварно истинит овај други разлог, онда се Клуку мора замерити што је био неискрен према Билову, што му није открио своју намеру, те да · би овај могао с погледом на своју ситуацију изнети своју комбинацију, како би између њих могло доћи до споразума и најцелисходнијег решења, када је већ изостајала интервенција Врховне команде.

Ако оставимо на страну то што је Клук избегао потребан споразум са Биловом, па посматрамо само његову идеју груписања целе |. армије северно од Марне, онда се долази до овог закључка:

Према последњој инструкцији немачке Врховне команде Клук је имао право да групише целу 1. армију северно од Марне. Према ситуацији 6. септембра у вече, пак, Клук се огрешио баш о саму ту инструкцију. Ево зашто. Према Клуку, па и другим немачким писцима, 6. септембра у вече на фронту северне групе |. армије ситуација је била уравнотежена, т.. Манури је био задржан. Пошто је |. армија, узимајући у обзир у овом случају само њену северну групу, имала дефанзивну улогу, онда је није требало појачавати на рачун слабљења офанзивно-продорне групе — левог крила |. армије и Ш. армије, одакле су се морале рокирати снаге у западну страну због извлачења Ш. и 1Х. корпуса. Да, тако је, али и овде Клук не гледа општу ситуацију, него гледа само ситуацију своју и своје армије, Њему је главно да његова армија има успех. Ради остварења својих планова он се није устручавао и да ситуацију северног дела своје армије намерно представи тежом, а то је велика кривица. Узмемо ли, да то он није радио у себичној намери, него да је стварно ситуација код северног дела !. армије изискивала што брже довлачење Ш. и 1Х. корпуса, онда се намеће закључак, да није тачно кад се вели, да је Манури-у још 6. септембра била одузета иницијатива нападања.

Узмемо ли, пак, да је Клук тежио за што бржим довлачењем Ш. и 1Х. корпуса не због тешке ситуације свога северног дела, него због тежње да што пре сломије Манури-а, рачунајући да би се тиме пре дошло до општег добра за целу не-