Ratnik, Oct 01, 1921, page 109
102 РАТНИК
пријатељем, сваки стрелац може отворити ватру без нарочите заповести, изузев ако је старешина задржао за себе искључиво право за то.
Висину нишана означује старешина групе; ипак, стрелац може променити наређену висину нишана, ако налази да је то потребно.
Као прву мету ваља бирати објекте што се налазе у одређеном сектору, али ватра се може отварати на сваку тактички важну мету, ако то ситуација захтева и ако се укаже прилика за бочно дејство.
За пешадију одржано је и даље заједничко испитно гаБање и васпостављено је појединачно испитно гађање. Задатке саставља командант више јединице. Извештај о постигнутим резултатима подносиће се вишим старешинама тек по наређењу. За оцену одстојања укинуто је одређивање на блиска, средња и даљна одстојања, пошто се ова не могу једнообразно применити на пушке и на митраљезе, лаке и тешке.
Стрељачки знаци раздају се у размери 10 на 100 сваке дотичне јединице.
Као почасна награда предвиђена је сабља, за сваку пешадијску и коњичку дивизију, као дар официру са најбољим резултатом. Број награда подофицирима и војницима одређује се сваке године (гађања на 150 м, 5 метака стојећки, без наслона, циљ са 24 круга).
Други део упута, који се односи на лаки митраљез, на више места понавља одредбе првог дела;
Најбољи резултат лаким митраљезом постизава се на одстојању испод 100 м; треба се трудити, да се изводи бочна ватра. Добар оцењивач даљина треба сам да управља својом ватром. Гађање се врши претежно рафалом у два до три маха.
У завршним гађањима суделују сви капетани, поручници и потпоручници пешадије и инжињерије, као и сви подофицири. За извођење наставе гађања предвиђене су четири класе.
Бојно гађање дели се на појединачно и групно (по групама).
Сви који су узели учешћа у обуци гађања врше и појединачно бојно гађање.
Од муниције сваке се године одобрава за пешадију на сваког подофицира и војника, који припада кадру лаке митраљеске групе, по 400 метака за обуку гађања, и, сем тога, за сваки лаки митраљез још 1550 метака на бојно гађање.