Ratnik

102 РАТНИК

пријатељем, сваки стрелац може отворити ватру без нарочите заповести, изузев ако је старешина задржао за себе искључиво право за то.

Висину нишана означује старешина групе; ипак, стрелац може променити наређену висину нишана, ако налази да је то потребно.

Као прву мету ваља бирати објекте што се налазе у одређеном сектору, али ватра се може отварати на сваку тактички важну мету, ако то ситуација захтева и ако се укаже прилика за бочно дејство.

За пешадију одржано је и даље заједничко испитно гаБање и васпостављено је појединачно испитно гађање. Задатке саставља командант више јединице. Извештај о постигнутим резултатима подносиће се вишим старешинама тек по наређењу. За оцену одстојања укинуто је одређивање на блиска, средња и даљна одстојања, пошто се ова не могу једнообразно применити на пушке и на митраљезе, лаке и тешке.

Стрељачки знаци раздају се у размери 10 на 100 сваке дотичне јединице.

Као почасна награда предвиђена је сабља, за сваку пешадијску и коњичку дивизију, као дар официру са најбољим резултатом. Број награда подофицирима и војницима одређује се сваке године (гађања на 150 м, 5 метака стојећки, без наслона, циљ са 24 круга).

Други део упута, који се односи на лаки митраљез, на више места понавља одредбе првог дела;

Најбољи резултат лаким митраљезом постизава се на одстојању испод 100 м; треба се трудити, да се изводи бочна ватра. Добар оцењивач даљина треба сам да управља својом ватром. Гађање се врши претежно рафалом у два до три маха.

У завршним гађањима суделују сви капетани, поручници и потпоручници пешадије и инжињерије, као и сви подофицири. За извођење наставе гађања предвиђене су четири класе.

Бојно гађање дели се на појединачно и групно (по групама).

Сви који су узели учешћа у обуци гађања врше и појединачно бојно гађање.

Од муниције сваке се године одобрава за пешадију на сваког подофицира и војника, који припада кадру лаке митраљеске групе, по 400 метака за обуку гађања, и, сем тога, за сваки лаки митраљез још 1550 метака на бојно гађање.