Ratnik, Jun 01, 1922, page 93
Санитетско искуство ратова 83
због покретљивости своје смештене под болничким шаторима и дрвеним баракама за склапање.
Покретне болнице се згодно могу употребити и поред бања, санаторијума за лечење и опорављање реконвалесцената, као и поред железничких станица на местима укрцавања рањеника у санитетске возове.
Сем покретних болница и сем покретних војишних апотека, пољске болнице. и уопште хиигјенска служба на 6ојишту морају бити помогнуте са још две установе: То су војничке кујле и војничке чајџинице.
Какву и колику улогу у развијању зараза игра свакојака храна и вода, излишно је доказивати. У доба рата је опасност с ове стране двострука, јер је због ратних штрапаца и свакојаких напрезања потреба за јачом и здравом храном као и водом већа. Међутим, задовољавање те потребе је крајње нередовно и неправилно. Гладан и жедан војник не бира ни храну ни воду, — он узима у уста све што му око спази од хране и пића.
Без правилног и доброг решења овог питања, добро организована хигијенска служба на војишту не може бити. "Отуда је неодложна потреба за војничким кујнама и војничким чајџиницама дуж свију позадинских комуникација, а нарочито на местима већег стицања људи, као што су: раскрснице, станице, преноћишта и т. д.
Позадински санитет.
Рија њутн принципу најшире евакуације са војишта у позадину, последња добија такав задатак, какав се у мирно доба не дешава. У колико се војиште ослобођава и разчишћава од болесних и рањених, у толико се позадина све више пуни и претрпава. Позадински санитет, на тај начин, добија деликатнији задатак од војишног: он прима на себе лечење ш негу свију рањеника и болесника.
Рат је мобилизација свију духовних и материјалних снага народа. Рат значи и мобилизацију свега санитетског знања и целокупног санитетског материјала у земљи. Што год народ има и уме у погледу лечења, — он показује за време рата.
Организација санитета, квалитет и број стручног особља, жао и материјална савитетска и апотекарска спрема, =— под„леже истом закону, као и сва остала мобилисана снага народа: све стоји у вези и зависности од културног нивоа и економске «снаге народа. Другим речима, што год се има више школа и "установа за спрему стручног санитетског особља, као и што тод се има већа индустрија за производњу материјалних саниттетских средстава и потреба, — болнице ће бити боље, лечење
[и