Ratnik, May 01, 1923, page 87

82 | РАТНИК

Према свему томе веома је деликатна и пуна одговорности служба трупног санитета. Потребно је велико искуство и знање, велика техничка вештина у указивању прве помоћи и вршењу на предњим положајима за живот неопходних операција. Често пута ништа не радити, значи спасти живот, док у другом ком случају значи смрт за рањеника. Умети се снаћи у даној ситуцији, значи све умети. Нема пак ништа горе, но не моћи се одлучити правилно. Зато је потребно имати врло извежбан и сигуран трупни санитет, како лекаре тако и помоћно особље.

Врло се често догађа да је лекар, под утицајем извесних фактора, приморан да врши евакуацију рањеника и онде, где би много боље било, да поштеди рањеника свију незгода, које му транспорвање може донети. Врло је често лекар стављен у положај, да реши, да ли да узме у обзир корист рањеника или општи интерес моментане војничке ситуације, јер је у многим случајевима лекарско глдеиште у противности са чисто војничким захтевима. |

Док је са тактичке тачке гледишта потребно отклонити са места борбе све што је на сметњи и све што стоји на путу тактичким покретима, дотле медицина захтева да рањеник буде у потпуном миру и да се у опште не креће, сем у случају потребе за какву брзу, за живот неопходну операцију.

Полазећи с тог медицинског гледишта, најидејалнија помоћ рањеницима била би онда, кад би они могла остати на лицу места рањавања и ту сваку потребну негу и операцију добили, без излагања тегобама и опасностима, које могу настати услед евакуације..:. Како је то и за време мира једна немогућност а за време рата по готову увек, то је потребно трудити се, да се рањеник у намањој могућој мери излаже опасностима транспортовања. У прошлом рату видели смо две врсте ратовања, позицијско и покретно. Код првог би се још и могла замислити могућност потпуног указивања помоћи рањеницима у предњим истакнутим деловима трупе. Ту би се још и могли довести у склад захтеви медицине и војни; док код покретног ратовања, где је трупа у сталном офанзивном или дефанзивном кретању, то је немогуће. Лекар је тад принуђен да се повинује захтевима војничке ситуације и нарочито у случају одступања, да изврши евакуацију свију рањеника.

Пре сваке одлуке о евакуацији једног рањеника лекар је дужан да узме у обзир и извесне чињенице, које имају директан утицај на евакуацију и стање рањеника. На прво место мора да оцени, да ли је с војничке тачке гледишта могуће извршити евакуацију. Затим долази у обзир, да ли је потребно извршити евакуацију и најпосле, да ли стање рањеника дозвољава да се евакуише т. ј. да ли ће рањеник с погледом на рану, губитак