Ratnik, May 01, 1923, page 88

РАЗЛИЧНОСТИ 83

крви, шок и т. д. моћи издржати транспорт. Те три чињенице, могућност да се евакуација изврши, потреба за евакуацију и способност рањеника, да поднесе транспорт, главни су фактори који опредељују лекара, да се одлучи или не одлучи за евакуацију. Тек кад буде о горњим тачкама добро промислио и проценио све околности, које би дошле у обзир, треба да донесе дефинитивну одлуку.

Могућност за евакуацију зависи на прво место од терена на коме се евакуација има извршити. Терен може бити сувише брдовит, беспутан, са великим и дубоким јаругама, због чега је евакуација на таквом терену врло тешка и врло опасна за слабе рањенике, који су услед губитка крви и сувише излурени, а нарочито за рањенике са плућним повредама. УЗ то је потребно имати на уму, да се због тегобног и дугог преноса, који сатима траје, умањује персонал за евакуацију и за рад на превијалишту за дуже време, и то онда кад није никада довољео болничара за евакуацију рањеника са положаја на превијалиште. И време као доба дана такође утиче на могућност евакуације. Дању, ако је пут којим се врши евакуација отворен и бијен од стране непријатеља, често је пута немогуће евакуисати. Тако исто и густа помрчина, кад се светлост не сме на путу употребити, чини велику препреку преношењу са превијалишта. И средства за евакуацију утичу на могућност извршења исте. Кад је на превијалишту велика ' навала рањеника, нарочито тежих, сва средства која пуковском санитету стоје на расположењу недовољна су, те се мора тражити помоћ од дивизијског санитета или одабирати се за евакуисање прво они рањеници, којима је иста ради какве хитне операције потребна, а остали оставити на превијалишту Тај је случај и код недовољног броја персонала. У офанзивном ратовању је лекар принуђен оставити најнужнији број особља са потребним транспортним средствима, да се рањеници евакуишу или предају болницама, које. наилазе. У случају повлачења, ако је због брзине истог евакуација немогућа, оставља се један или два болничара, да предаду рањенике непријатељу, снабдевени потребним легитимацијама и завојним материјалом.

Положај на коме се борба води, такође је од утицаја на могућност евакуације. Кад се јака борба води и опасност постоји, да се рањеник при преносу поново рани и евентуално погине, не треба га због те немогућности „односно немогућности безопасног преноса, евакуисати на превијалиште; већ га треба превити и оставити у неком малом заклону, и ноћу, у заштити мрака и затишја, однети на превијалиште.

Приликом решавања о могућности евакуације долазе у обзир и начела модерне хируршке акције. Као што је познато, после многих операција потребан је известан одмор и нарочито и лечење, те да успех буде сигуран. Ако није могуће предузети те мере у