Ratnik

52 РАТНИК

Из наведених разлога за напад у маси, јуриш се врши једновремено са свима направама једног ешелона, тиме се по стиже двојак циљ: избегавају се велики губитци од артилериске ватре и чини се велики ефект на противника.

Тачан час (време) поласка борних кола на јуриш, зависи од часл поласка пешадије на напад и од удалења полазног положаја од |-ве наше линије.

На пример, полазни положај налази се на 300 м. од наше прве линије пешака, покрет пешадије треба да отпочне у 5 часова и 30 минута, борна кола пролазећи 100 метара за 1: минут, прећи ће тај простор за 4 1 минута и кад се томе дода још 14 минут ради сваке сигурности, онда излази да би борна кола требала поћи на јуриш у 5 часова и 24 минута, а то значи 6 минута пре поласка пешадије на јуриш, односно на напад. Ово сам рачунао са претпоставком, да је терен погодан, наравно, да кад се налазе препреке између полазног положаја и |-ве линије, да се тад тај размак у времену мора повећати.

Напад уз садејство борних кола може бити са артиљеријском припремом или без ње.

Без артиљеријске припреме врши се кад се жели, да се постигне апсолутно изненађење. Овакав начин рада веома је ризичан и може бити катастрофалан по борна кола, јер се остављају истакнута сва артиљеријска оруђа, мотриље, ровови и т.Д.

Напад борних кола без претходне артиљеријске ватре, може се препоручити у случају кад пред собом имамо противничку артиљерију слабог квалитета или малобројну, даље у покретној војни док се противник није још учврстио на свом положају, или кад су временске погодбе изузетно повољне. Напад борних кола без артиљеријске припреме захтева изванредно добро познавање места свих непријатељских објеката, на коме има да се отвори артиљеријска ватра у моменту поласка борних кола на јуриш.

Борна кола у "нападу су испред пешадије, која се креће позади у борбеним групама или стрељачком строју, старајући се да борна кола не оставе усамљена.

Одстојање између борних кола и пешадије варира у току кретања, али мора увек бити тако, да се веза не изгуби и да једни друге имају у додиру погледом и знацима.

Знаци за споразумевање устале се пред налад. То је једно од врло деликатних питања, јер је осматрање из борних кола кад се ова затворе, веома тешко, услед уских прореза на отворима и због кретања. Ова незгода _У последње време у многоме је отклоњена проналаском „стромбоскопа“.

Као знаци за споразум између пешадије и борних кола,

најчешће се употребљавају марамице натакнуте на бајонет. Са њима пешаци означавају правац објеката, на које желе, да