Rečnik srpskoga i nemačkoga jezika

простирач

простирач, ш. еш 9иф, baš аиздебренег wird.

простирача, f. Roge, die ausgebreitet wird, um darauf zu liegen; Art Mehlſpeiſe; Sparganium erectum (Pflanze).

простирка, #. ausgebreitetes Tu, Zeppich.

простити, HN, V. a, p. verzeihen; befreien; za npocTare, mit Erlaubniß zu ſagen.

просто, аду. (ет, ешјаф, дете.

простодуш-ан, на, 0, 24]. \<lidt, naiv, offenherzig , аи НО; —је, ја, —ност, и, Е. Naivität, Offenherzigteit

простонародан, AHA, 0, adj. populär (vom Styl).

простор, ш. —ија, +. Raum, Plaß, Räumlichkeiten, Locale, Утеа; —ан, на, O, adj. Raum-, räumli<h ; —ит, a, 0, adj. geräumig; —SHocr, H, f. Räumlichkeit.

mpocrocpAaW-aH, Ha, O, adj. auftid)tig, o{{emn= Beržig; —Hocr, mw f. Aufrichtigkeit, Offenherzigkeit. простота, f. Einfalt, Einfachheit.

IPOCTP2E, a, 0, adj. geräumig , weit, breit, räumlich.

пространост, и, f. Raum, Geräumigfeit.

TPOCTPAHCTBO, BA, n. Raum, Räumlichfeit.

прострел, m. Втхецзелуап; — велики, дешег uer Waldkohl.

прострелити, им, у. a, p. mit dem Pfeile dur<ſchießen.

IPpoCcTPe0 , ela, m. Rrankheit der Schweine (Blutfluß); Enzian, gentiana eruciata.

прострељеник, ш. Hartheu.

прострети, стрем, у. а. p. ausbreiten.

простриж, ш. Oeffnung im Mautel , Roe, um die Haud durhzuſte>en.

простриљеница, простриљачица, f. ftengelloſe Eberwuxrz.

прострићи, ижем, “. a. p. durdſheren.

прострти, трем, у. 2. р., “. прострети.

простругати, ужем, у. а. р. bitd)\d)abet.

простудити се, им се, у. г. р. 19. бес ен.

просуда, f. Вецс ђе инд, Фепјиу.

просу-дити, им, у. а. р. —ђивати, ђујем, у. а. i. beurtheilen.

| просудник, m. Cenſor.

просуђивање, ња, п. das Beurtheilen.

просувити, им, у. п. р. Zhränen vergießen.

просукати, учем, у. а. р. ошфбођеен.

просуља, +. Pfanne.

IPOCYHAIL, Hla, m. Mercurialis annua (Pflanze).

npocy”T, A , 0, adj. ausgeſchüttet, verſ<hüttet ; — човек, бег ешеп Bruch hat.

просути, слем, у. а. р. апзјђиНел у vergeuden, verthun; — ce, herau8fließen; auSeinanderrinnen; npocy се звезда, vom Fallen der Steruſchnuppen.

просуће, ha, n. Vevrgießen.

просушити, им, у. а. р.

прот, ргаер. дедеп, wider.

прота, ш., Y. прото.

протабанчити, им, у. р. zu Fuß die Strede gehen.

протаворити, им, YV. D. pf. kümmerli<h leben.

IpoTaKk, m. ein großes Sieh (von Leder).

[о еп. —ce, V. 7. ein wenig

eine Zeit lang

— 280 —

протисли

протакати, Aten, Y. a. i. durdſieben, durreutern. протакнути , нем, протаћи, акнем, ч. р. durchſtehen. протањити, им, у. а. р. биипег magen; се, У. T. dünner werden. протег, m. Extenſion. : протеглити, им, у. a. p. ein wenig ziehen, ſtre>en; — ce, Y. Ir. |id} ſtre>en. протегљаст, а, 0, adj. geſtre>t, lang. протегнути, нем, ч. a. p. fireden, ausdehnuen; — ce, ſi< ſtreden; größer werden. протезали, Cen, Vv. a. i. ausdehnen; — ce, ſih ausſtre>en. IpoTCIATE, ax, V. a. p. zu ſtammeln anfangen, herausſtammeln. протеран, а, о, adj. ausgewieſener, vberwieſener. протеран-ац, ца, ш. —ица, f. Verwieſene. протер-ати, ам, у. а. р. —ивати, рујем, 7. а. À. vertreiben, verjagen, des Landes berweiſen. протеривати се, рујем се, Y. r. i. zanfen, proceſſiren. протесати, ешем, Y. а. p. ein wenig: behauen. протест, та. Џговеј; — менички, Wedſelproteſt ; — 0BATE, CIJjeM , YV. p. proteſtiren; —овати меницу, ешеп УЗефјег руојеј сеп. прот-ећи, ечем, у. р. —ицати, ичем, У. 1. durchlaufen, durchfließen. проти, ргаер. дедеп, wider. против, ртаер. дедеп, wider. [(Pflanze). противак, вка, m. Iysimachia vulgaris противан, вна, о, adj. widrig, abgeneigt, противити се, вим се, у, г. 1. ſi widerſebßen. противљење, ња, п. Widerſeßen, Widerſtand. противни-к, ша. Widerſacher, Gegner, Antagoniſt; —1a, f. Gegnerin; —uxy, Ka, 0, adj. gegneriſ<; —mrBo, Ba, n. Gegnerſchaft. противност , и, f. Widerſtand, Widerſeßung, Contraſt. противореч-ан, на, 0, 24). widerſpreMend ; —ити, им, у. 1. отеујртефен; —је, ја, п. —ност, и, f. Widerſpru<. противослов-ан, на, 0, adj. widerſpre<hend; —ити, им, у. À, widerſprehen ; —æ%e, S2, n. Widerſpruch. y противостав, Im. Antitheſe. противостав-ити, вим, у. р. —љати, љам, У. 31. entgegenſeßen. _ Ž противостати, Y. Þ. ſi<h entgegenſtellen. противположен, а, 0, 20). епедедендетеве, де“ genſäßlih; —ocr, y, f. Феденјав. противстојати, јим, У. i. entgegenſtehen. противудоказ, mM. Gegenbeweis. ITPOTUSAKOHHT, A, 0, adj. geſeßwidrig. протизакон-ост, и, —итост, H, |. widrigkeit. ITPOTHBE, a, O, adj. des Erzprieſters. протиница, + Frau des Erzprieſters. протис-кати, KAM, у“. р. —кивати, кујем, У. i. шеднођен; протискује ме, 18 ђабе Фер tenjted)en. протискивање, EA, n. das Wegſtoſſen; Seiteuftehen. протисли, +. р1. Фенепјефел.

e|eBe