Ritam

ju Robbiea Robertsona, nekadašnjeg lidera kanadskih legend! The Band. Ljudi koji ga znaju tvrde, da baš kao i u njegovqj muzici, i oko njega postqji neka vrsta eteričnosti, dok muzičari koji su radili s njim pričaju o čudesnoj „duhovnoj vezi” stvorenoj u osamljenosti stadija u kojima radi. Smatraju ga permanentno otvorenim za protok ideja, učiteljem i učenikom u isto vreme. Za vreme rada drži se nenametljivo, kao pažljivi posmatrač, intervenišući samo kad je potrebno. Njegovo objašnjenje svega toga je sledede; „Sve je to uvek nesvesno, ulazim u studio onakav, kakav sarn. Pokušavam se približiti tami i misteriji, ozbiljnoj strani muzike. Duhovne stvari se dešavaju kada komuniciram sa Ijudima. Nevezano za U 2, uglavnom sam radio sa Ijudima koji su se oko mene motaii i tražili šta mogu novo da otkriju. Volim da eksperimentišem, ali ne i da brljam. Kao producent ploča sedhe u studiju radeći sa grupom, dok vam se tokom dana (zvučni) komadići slažu, male nevezane buke, koja siguma faza na gitari. Moj posao je da ih sve dokumentujern. Imam asistenta i kada čujem nešto zanimljivo, zamolim ga da to zabeleži, da bismo kasnije i na to mogli obratiti pažnju. Kako do kraja dana imati i do petnaest ovakvih zabeležaka, predlažem bendu da ih uzme u obzir kao način stvaranja novih kompozicija”. Na ovaj način je nastao materijal za „The Unforgettable Fire”, sa Bonoovim prolaskom kroz period žamorenja Džojsovskog toka svesti, kao i Robbie Robertsonov hit-singl „Somewhere Down The Crazy River”. Lanoisov omiljeni metod je načiniti stvar prirodnom, onoliko koliko studio to dopušta. Tako je postao nosilac nove ideje, modelovanju studija prema onome ko u njemu snima. Prvi izazov za Daniela Lanoisa bila je selidba u Nju Orleans, kao legendamo mesto nastanka džeza, bluza i svih drugih američkih crnih umetničkih formi, ali i postojbina druge velike frankofonske populadje na flu Seveme Amerike (Laonis je, kao što se po imenu da zaključiti, iz francuskog dela Kanade). Zakupio je prostran apartman, većim delom ga adaptirajući u studio. Nova sredina je, odigledno, maksimalno kreativno uticala na njega, pošto su u novoformiranom studiju, u toku 1989., nastale čak tri plode, o djim kvalitetima su se kritičari utrkivali u pohvalama. Indikativno je daje po prvi put imao priliku da radi sa Ijudima čije dotadašnje delovanje ni najmanje nije bilo usmereno ka istraživanju zvuka, sa The Neville Brothers i Bob Dylanom. I dok je s Nevillima uradio izvrsnu ploču, ali na nivou njihovog višedecenijskog rada, Dylanov album „Oh, Mercy” jer proglašen najboljim delom ovoga autora u poslednjih petnaest godina! „Krivac” za sve ovo bila je njegova ideja o „gradenju” studija oko izvođača, a ne njegovog dovodenja u strani ambijent, po želji producenta. Za stvaranje atmosfere koja bi Nevillima obezbedila najoptimalnije uslove za rad, palio je u studiju tamjan, doneo špansku mahovinu, po zidovima vešao glave aligatora... Ideja „glavnokomandujućeg” Nevillea, Brata Aarona, je bila da se snime i dve Dylanove kompozicije, klasike iz šezdesetih, „With God On Our Side” i „Ballad Of Kollis Brown” Dylan, koji je svirao u Nju

Orliensu, poželeo je da čuje kako ove pesme zvude u interpretacji Nevillea i iznenadaje, bukvalno, banuo u studio. Bio je, prvo zatečen, a onda oduševljen, kako atmosferom koja je u studiju vladala, tako i ovim pesmama u Lanoisovqj produkciji. Lanois ne krije daje potonju Dylanovu ponudu za produkciju njegovog (Dylanovog) albuma shvatio kao veliko priznanje svom radu, tim pre, što je Dylanovo mišljenje o producentima (u razgovoru sa Bill Flanaganom, u knjizi „Zapisano u mojoj đuši”), kratko vreme pre njihovog susreta, bilo, otprilike Ja, zapravo, ne znam šta producenti rade; imaju običaj da se svuda trpaju. Odlični su za pokupiti te -na aerodromu, li plaćanje hotelskih računa. Da su zaista dobri, našli bi ti pesmu koja ti odgovara. U principu, rade debar zvuk, ali još nisam sreo ni jednoga koji o onome šta radimo zna vise od mene samog”. Lanois je i oko Dylana pristupio metodu „gradenja” studija i atmosfere okolo, alo ga novostečeno prijateljstvo (po želji samog Dylana) obavezuje da duti o tome. Ipak, prida se da je ono što se unutar studija dešavalo ostavljalo na Dylana takav utisak, daje konzumirao ogromne količine čilija (!), brljao glavu i vozio po gradu bicikl sa prijateljima... Ono što se, sa sigumošdu, zna jeste ono to se čuje na plodi - poovska fantastika usred Kajunske modvare, sa karakteristidnim prirodnim ambijentima, tragom Lanoisove saradnje sa Enoom. U terminima u kojima je pravio pauzu u radu sa Nevilleima i Dylanom, Lanois je radio na svom solo albumu „Acadie”. Igrom sludaja, finalni gambit oko promoeije te plode poklopio se sa realizacijom Dylanove plode, pa je, zbog Dylanovog višegodišnjeg izbegavanja novinara, iznenada dospeo u situaeiju da zamenjuje prijatelja u funkeiji medijske zvezde. Tako je, posrednim putem, i njegova ploda dospela pred odi sire muzidkejavnostL Izgleda da se nanjoj, ovaj put, radije pozabavio „distim” muzidkim ambijentima, nego zvudnim eksploatacijama. Iznenaduje njena naga akustidnost, spram silnih elektronskih sprava koje je imao na raspolaganju (i ramje obidavao koristiti). Ipak, i pored sve prijatnosti, utisak je dajoj nedostaje dovoljno individualne sposobnosti, da bi bila veliki uspeh. U svakom siudaju, vreme radi za ovog Kanadanina, likom najslidnijeg nekom iz The Mission bratije. U svakom svom producentskom koraku, on je otišao dalje od onoga što se smatra umetnidkim vrhom modeme produkeije, Protiv njega, ni najmanje, ne govori dinjenica što se nije proslavio na nekom novom, ili do tada nepozatom, imenu. Baš to što je uvek radio sa proverenim i dokazanim autorima (ne imenima), uspevši da svakom od njih daruje nešto novo, govori o, sad ved sasvim izvesnoj, dinjenici daje Daniel Lanois jedan od najvećih i najsvestranijih producenata današnjice. priredio, u ime Milana ENO (BUDD) LANOIS Gordića,

diskografija: „The Pearl”, sa Harold Buddom i Brian Епоош (1984.); „Hybrid”, sa Michael Brookom i Brian Enoom (1985.); „Voices”, sa "Roger Enoom i Brian Enoom (1985), sve za EDITIONS EG; „Amdie”, solo ploča.

Bojan P. ŽiMć

I DANIEL LANOIS

RITAM 46

prcpu&m P> л feeKO denar-' to qjtRa pa se. oTycre 'Ле oivows* P=e*<te pi ftcrbvwtff sro A Oft ču РБ MMWSW lioaj ieutt3liĆJUAU4C«j v* ctpe i,««a o.srooe vco n«i«e i ж> тебе пмотсрio su ću sa Zi PćSer иил «W0 см: DU « STVftp: T UEP&Jt AlK гелв < -■■ i9toM» s\e NA sou^zt&l I UPXU pve-Tv:. p>e SJVuce. ss fiet<CX5 U ediciji B1ZZ-ART tokom febmara pojaviće se strip album jeđnog od naših strip autora protekle decenije Zorana Janjetova o avanturama BERNARD A PANASONIKA. Album ima 64 stranice i biće odštampan na najfinijoj bezdrvnoj hartiji, Pretplatnička cena je 60 k.din. Zoran Janjetov BERNARD PANASONIK Ako sebi želite na vreme i po povoljnijoj ceni obezbediti primerak ovog strip albuma idite do najbliže pošte i na poštanskoj uputnici uplatite 60 dinara na adresu: R*jin Momčilo 11000 Beograd, MarSala Biijazova 49 sa naznakom za primeraka strip albuma BERNARD PANASONIK. Napomena; Ovo je najpovoljniji a i najsigumiji način da sebi pribavite ovaj strip album, jer po izlasku iz štampe album će biti skuplji i distribuiramu samo nekoliko knjižara u naSim najvećim gradovima.