RTV Teorija i praksa

ogledalo« koje reflektuje situaciju jedne komune, kako bi je bolje shvatili njeni dianovi ne bi li i oni reagovali. Vidéo isto tako želi da informiše, obrazuje, razonodi i da stvori nova umetnidka dela. Kasete i video-plode sutra de snabdevati videoteke u kojima de modi da se nađu duveni filmovi, pozorišne predstave, opere, koncerti velikih majstora, dokumentame emisije о klasidnim umetnostima, ertani filmovi i spektakli za decu, zabavni programi koje demo modi da gledamo u svom stanu. Tako se zng da zvudna slika do sada nije ugrozila razvoj radija ved da ga je dak i podržala, mogli bismo da se zapitamo: da li snimljene zvudne slike nede udiniti izlišnim neke funkcije radija,. na primer u oblasti obrazovanja? Ved su proizvedeni videogrami, namenjeni profesionalnom obrazovanju ili ponavljanju redovnih emisija iz oblasti medicine sa serijama za lekare opšte prakse, ili onih za velika preduzeda. To su emisije za poboljšanje usluga personala ili usavršavanje njihovog sistema upravljanja. U školi i van nje nova tehnologija snimljene slike kojom se lako rukuje, ima posebnu snagu übedivanja može da razvija pedagoške melode, omogudâvajudi svakom da udi na svoj nadin, svojim sopstvenim ritmom i sopstvenom snagom; ona de modi da oslobodi nastavu vremenskih i prostornih ogranidenja donosedi na isti nadin gradivo i u najudaljenije oblasti. Odgovarade nastavi koju ne ogranidava doba života, godine, ni raspored dasova sedmice ili dana. Bide potpuno individualizovana nastava koja de se prilagoditi potrebi, kapacitetu i raspoloženju onoga koji udi. Ako dodamo da se ved u prvim katalozima video-kaseta nalaze audiovizuelni prirudnici sa ciljem da upute gledaoca kako da upotrebi svoje slobodno vreme, ili kako da na najbolji nadin savladuje svoje svakodnevne obaveze (pravni saveti, uputstva za upoznavanje nekog muzidkog instrumenta, udenje i

bavljenje izvesnim sportovima, turistički vodiči itd.), možemo da se zapitamo: da li dobar deo servisne službe, tako znadajan u modemom radiju, nije delimično ugrožen? . . . Ođ momenta kada televizija putem satelita simultane prenosi najudaljenije događaje (olimpijske igre iz ToMja ili svetski šampionat iz Meksika), možemo da se zapitamo: ne postaje li radio-reportaža literarna vežba koja neguje svoju vrhnu zavisno od talenta novinara i njegovog subjektivizma, jer televizija pruža evidentnu realnost. Za podetak osamdesetih godina predvideno je lansiranje satelita koji će emitovati dopunske programe za neke evropske zemlje ili za grupu susednih zemalja, bez tradicionalnih predajnika. Ree je, takode, i о satelitu »direktne distribueije«, koji ée dodi do publike bez posredstva stanica na zemlji; prijem de se obavljati ili preko kolektivne antene produžene kablom ili direktno preko obidnih prijemnika pomodu lakog i jevtinog dodatnog uređaja. U ovom stepenu razvoja, koji omogudava unmožavanje programa na svetskom piami, a koji de modi da se prima na TV-prijemniku, možemo se zapìtati da li de poplava slika opravdati još uvek autonomiju disto zvudnog prijemnika. Ukoliko želimo da usmerimo radio sutrašnjice, dobro treba razmotriti sve ove Perspektive. Jer ipak sve ovo nije samo futurologija ved tehnidka realnost koja se uveliko primenjuje. U vreme razmaka televizije radio se spasao zahvaljujudi tehnidkìm mogudnostima koje su ved bile poznate, a ne iskorišdene, a ne zahvaljujudi samo masti i radikalnim inovacijama. Zbog eventualnosti jedne druge krize, treba se, dakle, zapitati kakvu pomod tehnika može da pruži radiju, Perspektive ne izgledaju ohrabrujude. Ved se sada žalimo na zakrdenost srednjih i drugih talasa a osedaju se ved i dopunske potrebe . . . Do sada, menjajudi se, radio se nidega nije odrekao; dodao je nove funkcije onima koje je ved obavljao. Možda

38