RTV Teorija i praksa

tehnike (kablovi, videogrami, sateliti) koje ée sledeéih godina moéi da izmene prirodu televizije. Teievizija preko kabia neée bili znaéajna samo za SAD i Kanadu; u Belgi] i su 30% porodica pretplatnici teledistribucije, a u Briselu je moguće primati (11) različitih programa; a tako je i u Francuskoj (tri programa), Nemačkoj (tri programa), Holandiji (dva programa). (Smatra se da ée se sa vise programa pojaviti i Velika Britanija i Italija.) Kabl može boije da se iskoristi jer on veé sada cesto ima kapacitet dvadesetine kanala. Norma koja se priželjkuje u SAD i Kanadi jeste 40 kanala, a možda čak i vise. Na ovim kanalima moguée je lansirati onoliko programa, koliko zahtevaju posebne funkeije televizije koja treba da zadovolji specifične grupe giedaiaca. Prema izveštaju komisije Sloan, podnetom u SAD о perspektivama kabia, trebalo bi očekivati da ée se osamdesetih godina raspolagati speeijaiizovanim kanalima rezervisanim za zabavu, permanentno prikazivanje filmova, kanalima za ljubitelje opere, koncerata ili pozorišta, stalnim kanalima namenjenim informaeiji, servisu, kanalima obrazovnog programa za decu i odrasle, kanalima slobodno otvorenim za publiku. Eksperti ée nam reéi da li ova teievizija zbilja ima moguénosti da se stvarno realizuje. U SAD i Kanadi veé su se pojavile, pored redovnog programa, televizijske vesti koje predstavljaju originalne programe. To su, prvó, iokaine televizije, koje razvijaju informacije na nivou maiog grada ili opštine, uspostavljaju vrlo konkretne i direktne veze sa publikom; ove televizijske vesti obraéaju se etničkim manjinama koje tradicionalna sredstva informisanja loše opslužuju. Ree je još о televiziji, koju u Kanadi zovu »televizijom komune«, a kojoj su u SAD dali ime »teievizija slobodnog pristupa«. Ove televizije su tribina za slobodno izjašnjavanje, one su mesto društvenog skupa, sredstvo uzajamnog informisanja, moguénosti umetničke

kreadje sa naročitim naglaskom па učešću u zajedničkom životu zajednice. Ovde nije mesto da razmatramo da li je ovaj ideaini učesnik stvarno uspeo da se ovapioti u ovim televizijskim novitetima, jer do sada samo vođe javnog mnjenja uzimaju reé na televiziji kao sto su to činili i ranije. Ovde je važna opšta orijentacija. U Evropi ima samo nekoliko ogleda koji se dobro izvode u nekoliko . gradova u Velikoj Britaniji, Holandiji i Francuskoj. TV-organizacije u ovim državama uéestvuju u kontroli ogleda, jer se boje da izgube svoj monopoi. U Itaiiji konstitucionalni sud progiasio je legitimnu lokalnu televiziju putem kabia koju je maja 1974. godine bio zabranio vladin dekret. Iz straba da ne budu po strani, izvesne TV-organizacije prediažu da se na neki način spoje sa ovim novim teievizijama. Ovo su znaci koji pokazuju da ce osamdesetih godina iokaine i opštmske televizije postojati u veéem delu evropskih zemalja kao i drugi vrlo raznovrsni vidovi televizije ukoliko je ree о publici i funkeijama. Poslednjih godina pojavilì su se videogrami kao ekvivaient pločama, kasetama i zvuénim snimeima. Oni se «nisu tako brzo razviii kao što se misliio. Ali veé ih ima i vrlo su jevtini. Imaju male elektronske kamere i male magnetoskope koji omoguéavaju grupama, čak i pojedincima, da hvataju i snimaju sve što žele da bi to, zatim, preneli na mali TV-ekran. Za tržište se proizvode video-kasete sa gotovim programima. Laki video-portapak, kako se zove u SAD i Kanadi, glavni je aiat participativne televizije. U poéetku stvarno nije bila reò о televiziji; snimei iz jedne opštine nisu emitovani na uobičajeni način talasima ili putem kabia, veé direktno na prijemnik. I takva teievizija nastoji da sačuva svoje prvobitne karakteristike. Ona je korisna da konfrontira grupe sa posebnim mišljenjima i da ih podstakne na razmenu. To bi biio »elektronsko