RTV Teorija i praksa

raznorodnom gledalištu, ođ kojeg se pored skromne lingvističke predspreme očekuje i veliki broj izostanaka u praćenju časova, —■ one se koncipiraju sa velikim preobiljem reči, tj. ponavljanjem, zbog čega je njihova efikasnost znatno umanjena, pogotovo ako nisu kombinovane sa pratećim štampanim i drugim materijalima pomoću kojih gledaoci mogu vežbati, tj. podražavati viđene situacije. Što se sađržaja tiče, svaki čas ovih tečajeva predstavlja za sebe celinu i ima za cilj da gledaocima pruži potrebno znanje za rešavanje specifičnog socio-lingvističkog problema: kupovanje u trgovini, ručak u restoranu, sporazumevanje na radnom mestu, poslovni kontakti itd. Jedan od prvih programa ovog tipa, koji se prikazivao u većini evropskih zemalja, bila je BBC-jeva serija za odrasle početnike »Volter i Koni« (Walter anđ Cormie) sastavljena od 39 petnaestominutnih nastavaka. U njoj je jezički sadržaj dat u obliku igranih sekvenci, često humorističnih, bez nastavnika, ali su ostavljena mesta za lingvistička objašnjenja na vlastitom jeziku. Druga serija sa istim ličnostima, takođe u 39 epizoda, predstavlja u metodološkom pogledu značajan napredak, naročito zbog pažnje posvećene kulturnom i socio-lingvističkom obliku jezika. Slične su i francuske serije u kojima glavne ličnosti same daju i lingvistička objašnjenja, kao i novija britanska »Odosmo« (»ON we go«), u kojoj kroz 30 epizoda pratimo svakodnevne zgode i nezgode četvoro mladih koji kao podstanari žive u jednom londonskom pređgrađu. 2. Školski tečajevi —■ programi namenjeni razrednoj nastavi u »otvorenoj« (nacionalnoj ili regionalnoj mreži), ili »zatvorenoj« (internoj školskoj) televiziji upravo su onaj oblik TV-nastave u kojem se, više nego u drugima, očekuje da dođe do izražaja specifična televizijska metodika učenja jezika, јег se od nje zahteva da maksimalno nadoknadi

opšti nedostatak komunikacije u oba pravca. To je i razumljivo, jer školskoj televiziji stoje u tu svrhu na raspolaganju zaista moćna sredstva i pogodnosti. U opšte povoljne uslove treba svakako na prvo mesto staviti razrednog nastavnika, uz čiju pomoć se obavijaju vežbanja, ponavljanja i utvrđivanja gradiva, a zatim tu su i specijalni udžbenici - repetitoriji i, konačno, vidokasetni aparati pomoću kojih se čitav čas može zabeležiti i po želji reprodukovati. Korišćene organizovano, po utvrđenom nastavnom pianu i programu, ove emisije mogu biti od velike koristi nastavnicima jezika, jer će ih odmeniti u fazi izlaganja novih metodskih jedinica i omogućiti im da više pažnje posvete konverzaciji. Značajna odlika emisija namenjenih korišćenju u školama jeste njihova prilagodljiva struktura, koja ih čini veoma pogodnim za komponovanje u nove celine prerna lokalnim potrebama. Mnoga specifična televizijska rešenja prezentiranja gramatičkih sadržaja kroz razne oblike zabave, kao i obilje stvamih, životnih jezičkih situacija, kroz koje učesnici ovladavaju značenjskim strukturama jezika, data su u viđu manjih celina, koje se lako mogu izdvojiti i po želji koristiti kao inserti i montažne sekvence u emisijama vlastite proizvodnje, bilo u nacionalnoj i regionalnoj, ili internoj TV-mreži. 3. Specijalni tečajevi su namenjeni ograničenom krugu gledalaca koji treba da ih osposobe za snalaženje u određenim socio-lingvističkim situacijama. Broj gledalaca je relativno mali jer su to obično emisije za pripadnike pojedinih struka: inženjere, lekare, vojna lica, naučnike, i druge. Nastavnik, ako ga uopšte ima, u ovim emisijama neretko postaje i sam učesnik u stvarnim događajima, a ostali učesnici, glumci, koji igraju autentične govorne predstavnike jezika koji se uči, ili one koji ga uče, postaju opet nastavnici.

151