RTV Teorija i praksa

Miroljub Jevtović

TV-POLJOPRIVREDNA ŠKOLA U POLJSKOJ

Poljska TV je postigla značajan domet u istoriji razvoja obrazovanja putem TV. Udruženim snagama Poljske televizije, Ministarstva poljoprivređe i Saveza socijalističke omladine sela pokrenuta je značajna inovacija koju je prihvatio i podržao UNESKO. Sada, posle dve godine rađa, ova iskustva su predmet pažnje mnogih širom sveta. Redakcija našeg časopisa obratila se poljskim kolegama tražeći informacije o ovom značajnom poduhvatu. Takođe je krajem 1975. godine UNESKO publikovao knjigu »Otvoreno učenje« o sistemu i problemima srednjeg obrazovanja u kojoj je značajno mesto posvećeno i iskustvu Poljske TV. Poljska je pretežno poljoprivredna zemlja. Zbog toga je društvo tražilo rešenje kako da podigne nivo poljoprivredne proizvodnje. Došlo se do zaključka da se to može postizati povišavanjem nivoa srednjeg obrazovanja poljopriviednika. Ali to nisu mogli postići klasičnim sistemom školovanja, iako su regularne srednje i više poljoprivredne škole otvarale svoja odeljenja i za vanredne, spoljne stuđente koji redovno rade puno radno vreme na poljima i neguju stoku. Ti mladi Ijudi su imali izuzetno velike teškoće da stiču srednje poljoprivredno obrazovanje. Analizirajući stanje obrazovanja i potreba poljoprivredne proizvodnje, Savez socijalističke omladine sela dao je 1969. godine inicijativu da se nađu prikladnija rešenja za stručno, opšte i političko obrazovanje i vaspitanje mladih zemljoradnika. Jedna od ideja voditelja bila je želja da se savladavaju predrasude življenja i rada na selu, kao i sticanje znanja trađicionalnim putem ugledanjem na roditelje i susede. Želelo se da se mladima praktično pokaže ka k o i

poljoprivredni rad može biti atraktivan, i, ako se unesu agrikulturne mere i metode, rentabilan, kao dobar izvor prihoda. Tako se zaokružavala iđeja o sistematskom i organizovanom kvalifikovanju poljopvrednika. Klasični put obrazovanja ovih mladih Ijudi nije mogao da odgovori potrebama. Mnogi su želeli da unapređuju svoje obrazovanje, ali da NE NAPUŠTAJU svoj redovni RAD, jer se od tog rada izđržavaju oni i njihove porodice. Pokušaj da se otvore odeljenja za vanredne učenike nije pokazalo zadovoijavajuće rezultate zbog UDALJENOSTI škola od seoskog stanovništva. Rashodi takvog školovanja bili su veliki: česta putovanja, boravak u mestu škole, sve je to znatno opterećivalo i onako nedovoljan đomaći budžet seljaka. Duže odsustvo bilo je nezamislivo za mnoge jer nisu imali kome da povere svoju stoku. Zato se sve očiglednije postavljalo pitanje; AKO JE ŠKOLA UDALJENA, ZAR 1M SE NE MOGU PRIMAĆI ŠKOLSKI ČASOVI, da im se na savremen način, putem RTV dopremaju i u koncentrovanoj formi izlažu u njihovim seoskim kućama?! Tako je Kongres seoske omladine 1970. godine doneo rezoluciju koja je bila podloga za sklapanje UGOVORA između Ministarstva poljoprivrede i RTV Poljske, kojim se utirao put jakoj NOVOJ ŠKOLI za seosku omladinu, škole na daljinu. Nesumnjivo da su korišćena iskustva tzv. »dopisnih škola« i raznih seminara kako bi se izgradio najadekvatniji način ovog školovanja. RTV je do tada stekla veliko iskustvo sa brojnim emisijama raznih vrsta posvećenih vaspitanju i obrazovanju. U zemlji je radilo 77 agrikulturnih srednjih

159