RTV Teorija i praksa

Vojislav Čolanović,

urednik Redakdje naučnog programa TV Beograd

UREĐIVANJE EMISIJA IZ NAUKE

Naučili smo kako izbeći fetišiziranje nauke kao autonomne društvene snage otuđene od radničke klase i potreba društvenog razvoja, ali i kako se žustro odupreti pojavama zanemarivanja i potcenjivanja nauke, nespremnosti da se prihvate i u praksu pretvore njene tekovine i saznanja. Nezaobilazno pomagalo u snalaženju o kojem je reč predstavijaju i naša saznanja o tehnološkom, socijalno-ekonomskim, humanističkim i opštekulturnim ciljevima naše naučne politike, kao i o prioritetnim pravcima istraživanja, čiji je cilj da omoguće ravnomerni razvoj republika i pokrajina. Naša ođgovornost nije ništa manja ni tamo gđe se selektuju strani naučni programi. Tu, skoro, mogli smo čuti da je pitanje za diskusiju da Ii je prodor tuđih shvatanja doista najčešći u društvenim naukama i kulturi; doduše, on se u ovoj oblasti najlakše đa uočiti, ali su tuđe idejne koncepcije itekako prisutne u tumačenjima rezultata i prirodnih i tehničkih nauka, koje inače dominiraju u TV programu. Žestoke idejne bitke vode na planu kibernetike, futurologije, informatike, teorije sistema, genetike, modela svetskog razvoja. Činjenica je, međutim, da moramo pratiti ne samo zbivanja u domaćoj nauci nego i ona u svetskoj. U kolikoj meri naši programi »pokrivaju« najznačajnije svetske naučne i tehnološke događaje? Spisak od 157 takvih događaja iz 1972. i 1973. godine, sastavili su belgijski naučnici, oslanjajući se delimično i na naučni godišnjak Enciklopedije Britanike. Reč je o listi koja obuhvata 13 različitih oblasti, abecednim redom, od agrikulture do transporta. Ovaj izbor je napravljen kako bi

naučne ređakcije televizijskih centara mogle da uporede ono što su proizvele za ekran sa onim što se u nauci faktički dogodilo. Učinio sam to za našu kuću, i ustanovio sledeće. Od 157 velikih otkrića u nauci 1972. i 1973. godine, mi smo »pokiili« samo sedamnaest. Kako? Astronomija je kođ nas bila srazmemo dobro zastupljena. Zemija, ekologija i energija takođe. Isto može da se kaže i za vasionu i saobraćaj. Ali, zato, od trideset velikih otkrića iz hemije i biohemije, od dvadeset krupnih događaja na području medicine, dvadeset i dva su u oblasti molekularne biologije i dvadeset iz fizike, dotakli smo samo dva! Za utehu neka nam posluži istina da u tom pogledu obraz nisu osvetlali ni veliki svetski televizijski centri. Taj raskorak između onoga što se u nauci stvarno dogodilo i onoga što smo od tih događaja pokazali, nije teško objasniti. Razlog je, pre svega, u našoj sasvim nedovoljnoj obaveštenosti. Pa, čak i da smo bili informisani, pitanje je šta bi se dalo učiniti jer mnoga od otkrića sa pomenutog spiska drastično oskudevaju u vizuelnim sastavnicama. Ona se dobrim delom odnose na skup disciplina misli koje se teško vizualizuju . .. Razlikujemo đve vrste naučnih programa, rečeno je na Međunarodnoj konferenciji o nauci na televiziji krajem oktobra 1974. u Briselu. Jedan trend je »anglosaksonski«, mada taj naziv nema nikakve veze sa geografskim ili etničkim smislom reči. Producenti takvih emisija smišljeno se opredeljuju za »zabavu« —• naravno, na intelektualnom nivou. Ne bi bilo pogrešno reći da li programi ulaze u vilajet »šou-biznisa«, što ne znači da nužno tretiraju samo spektakulame

174