RTV Teorija i praksa

nepredviđenoj i u počecima medijuma neočekivanoj temi. Svako da zbog ugroženosti svoje humanističke funkcije, televizija je ipak spremna da kontroliše medijum u okvirima nekad postavljenih kriterijuma. Ovde bismo umesto nedovoljnog objašnjenja ili slučajnog zaključka mogli ponoviti malopre izrečenu hipotezu o identitetu vremenskog razvoja i razvoja medijuma koji je predmet našeg interesovanja. Van svake sumnje je da u ovom slučaju postoji jedna, usudili bismo se nazvati je ontološka komplementarnost. Radi se o određenom dopunjavanju i prosleđivanju fenomena koji se događaju u vremenu a koji su neophodan uslov postojanja samog medijuma. Oni su, tačnije, njegova nasušna potreba, njegova hrana, njegov život, jednom rečju njegova suština. U ovakvoj situaciji, skoro smo spremni da zanemarimo tehničko-tehnološki moment, ali оп ipak ostaje prisutan iako na neki način manje zapažen. Stvarnosni fenomeni (a njih je zaista mnogo i beskorisno je da ih nabrajamo) nalaze svoju specifičnu refleksiju u televizijskom medijumu, bar je takva pretpostavka moguča. No, a to nam izgleda najvažnije i svakako u nekoliko dotiče suštinu medijuma, stvarnosni fenomeni u njemu doživljavaju i postižu izvesnu ekspresivnu transformaciju. To nije ništa drugo več jedna od mogučih skrivenih suština predstavljenog fenomena. Televizijski medijum ne samo što na taj način interpretira stvarnost, već dosledno ranije spomenutom identitetu, postaje i njen integralni deo. I evo nas kod još jedne mogučnosti da se zapitamo da li ovako jednostavno, pomoću jeđnog spekulativnog šematizma možemo otkriti suštinu medijuma, čiji nam tehničko-tehnološki mehanizmi izgledaju danas toliko poznati i istraženi, da smo posle dve decenije počeli skoro nezainteresovano đa ih potcenjujemo. Međutim, televizija je od svoje čisto tehničko-komunikacijske funkcije pa do medijuma izrasla tako što je pokušala da nam predstavi i na taj način približi stvarnost, ne fabrikovanu, ne nameštenu ili izmenjenu, već novootkrivenu stvarnost, ili neke od njenih aspekata koji nam do pojave TV medijuma nisu bili poznati. Tako smo mi još uvek u toku istraživanja specifičnosti TV medijuma, ali i u epohi jedne od njegovih prvih ozbiljnih kriza. Normalno, televizijskim poslenicima se nameće problem njenog prevazilaženja; zadatak koji svakako neće biti jednostavno ispunjen praktičnom akcijom več i teoretskim sondiranjem ove krizne problematike.

32