RTV Teorija i praksa
„Iznošenje poraznih informacija može pre da posluži gušenju interesa nego razbuktavanju interesa čitaoca ili slušaoca(...) Pošto je više vremena posvećeno čitanju ili slušanju, može se iz toga zaključiti da je manje vremena rezervisano za akciju(...) Sredstva za masovnu komunikaciju mogu se uvrstiti u najpoštovanije i najefikasnije društvene narkotike. Ona mogu da budu toliko efikasna da njihov pristalica neće priznati svoju sopstvenu bolest. Očigledno je da su masovne komunikacije podigle nivo informacija. Međutim, pored željenih efekata, intenzivno koriščenje masovne komunikacije može u nekim slučajevima da transformiše energiju aktivnog čoveka u pasivna znanja.” Mass media dakle, doprinose da se potvrdi jedan status quo i uzdržavaju se od postavljanja pitanja koja se tiču društvene strukture. Masovna komunikaciona sredstva su finansirana bilo od strane velikih biznismena u kapitalističkim sistemima bilo od strane države u socijalističkim zemljama i zemljama totalitarnog režima, i u jednom i u drugom slučaju ona se koriste za održavanje sistema koji ih izdržava. I Lazarsfeld iskazuje u jednoj drugoj studiji svoje sumnje u odnosu na društveni uticaj radio-televizije 3 : M.R.Aron piše: ~Na izvestan način sva aktuelna politika se vodi tako što mi čujemo o događajima i što posle, pomoću televizije vidimo te događaje”. Želim da podvučem sledeće reči: „... pomoču televizije vidimo te događaje”. Ispitivanja vršena u Americi pokazače da to nije uvek tačno. Na primer, napravljena je studija u Čikagu na dan kada se general Makartur vratio posle poraza Japana. Posmatrači su se rasporedili po ulicama. Masa Ijudi je čekala da prođu Makarturova kola. Ona su prošla za dve sekunde; Ijudi su bili iritirani i umorni. Sve u svemu to je bilo neinteresantno. Na mestima gde su Ijudi duže čekali razočarenje je bilo još veće. Ali na televiziji sve je bilo drugačije. Televizija je pratila Makartura. Video se on, videla se i sve veća masa Ijudi, zatim sala u kojoj mu je predsednik opštine predao ključeve grada. Tako gledano to je bio savršen spektakl(...). Zbog takvog retuširanja realnog, mislim da televizija neće doneti mnoge društvene promene. Radio-televizija prati samo simbole, a ne Ijude. Kao simbolično
3 Pol F.Lazarsfeld, Aktuelne tendencije sociologije komunikacije i ponašanje pubUke američke radio-televizije, „Cahiers đ’ćtudes de radio-tćlevision”, Paris, Flammarion, n° 23, septembar 1959, str. 255.
90