RTV Teorija i praksa
sredstvo za komunikaciju ona nema stalnost pisane reči. Zbog toga sumnjam u njen društveni uticaj, mada situacija može da se izmeni kroz jedan vek, Do sada, svako predskazivanje dubokih promena bilo je pogrešno. Uzmite kao poslednji primer uticaj televizije na radio: „Svi su u Sjedinjenim Državama verovaii da je svršeno sa radiom, ali u međuvremenu smo saznali da u toku prepodneva - a mi u Americi imamo jednu televiziju koja radi preko celog dana - televizija ne potiskuje radio, jer kada domaćica radi ona ide iz sobe u sobu i zato više voli radio od televizije. Vesti i muzika su zanemareni na televiziji; tako oni koji žele da slušaju ovu vrstu programa moraju da se služe radiom. S druge strane ima sve više slušalaca radija van kuče. Zaista, postoji plaža, postoji automobil i smatra se da se nešto više od četvrtine radio-prijemnika upotrebljava van kuće.” Radio koga televizija nije uspela da potisne čuje se svuda po svetu: „То je jedino komunikaciono sredstvo koje jednoj celoj populaciji može simultano da nametne jedan isti utisak 4 ”. Njegovo specifično dejstvo koje se odnosi samo na sluh opisano je u tekstu Karla Holzamera 6 iz koga dajemo duži citat: ~Da bismo shvatili specifičan način delovanja radija citiraćemo dve poslovice. Prvo: ,Ton čini pesmu’ i drugo: ,Na jedno uho uđe na drugo izađe’. Ova dva izraza koja se odnose na delovanje zvuka i onoga što se čuje, objašnjavaju domet delovanja radija. On se kreće između dve krajnosti i između dve granice. On prenosi prolazni utisak, nalazi se u vremenu i teče sa njim. Reč koja je kazana, zvuk koji je odjeknuo gasi se i nestaje u nepovrat. Ali s druge strane, baš ta prolazna impresija, moglo bi se reči površna, ostavlja veoma dubok utisak na nas i vezuje se za nas. Zvuk čini pesmu (ili muziku). Time se želi reći da čak i ako čovek ne razume sve, čak i ako mi ne možemo da pratimo automatski i odmah sve što čujemo, u nas se utiskuje ton i način na koji nam se nešto otkriva.(...)” „Prikazivanje preko radija više se svodi na afektivnu evokaciju nego na intelektualno objašnjenje. Radiofonična emisija se stvara, da upotrebim reči Bleza Paskala (Blaise
4 Charls A.Siepmann, Radio, u: Lyman Bryson, „The communication of ideas”, New York - London, Harper, 1948. 5 Karl Holzamer, Specifično dejstvo radija i televizije: mogućnosti savremenog istraživanja i internacionalne saradnje, „Cahiers d’ćtudes de radio-tćlćvision”, n° 11, P.U.F. 1956.
91