RTV Teorija i praksa

Pascal), više prema potrebama srca nego razuma. Blez Paskal razlikuje i suprotstavlja dve sklonosti: sklonost ka finesi i sklonost ka geometriji. Utisak koji ostavlja radio-diluzija spada više u sklonost ka finesi. Naravno, prikazivanje na radiju je prolazno čak i nedovoljno, ali ono može da izazove u nama rezonance koje nas povezuju sa suštinom neke stvari (...).” „Тако radio podmiruje potrebu čoveka, naročito dece i mladih Ijudi, da se prepuste maštanju, proširujući na taj način svoj horizont; on ne opterečuje slušaoca gotovim i definitivnim predstavama o stvarima. Kako on ništa ne donosi, ili skoro ništa, on se zadovoljava razbuktavanjem mašte.” „Tačnost je dovedena u pitanje, ali snagu evociranja koja je svima nama svojstvena može da uveća način na koji dejstvuje radio a koji govori samo u jednom pravcu.” „Pored delovanja koje je svojstveno radiju mi čemo se dotači i jednog drugog aspekta koji se odnosi na upotrebu radija.(...) Okrene se dugme prve stanice na koju se naiđe, a zatim se zaboravi da se zatvori; sluša se, a da se ne čuje. Upravo zfaog kratkotrajnog karaktera onoga što se sluša moguče je prisluškivati jednim uhom ono što izlazi iz mikrofona, a pažnju posvetiti sasvim drugom poslu.” ~Mi često pustimo radio dok radimo neki tih posao, čitanje ili neki manuelni rad, tako da muzika ili glas spikera neprestano izviru otuda Slušamo jednim uhom iako smo ozbiljno koncentrisani na predmet svoje aktivnosti.” Karl Holzamer izvlači iz ovog zapažanja dve „negativne” posledice. Prva je: „čovek je postao površan, ništa više ne prodire duboko u njega jer ga konstantno draže preterane čulne impresije koje ga dotiču, golicaju, ali se ne zadržavaju”, a druga se sastoji u tome ~što čovek više i ne zna da živi sa tim stalnim nervnim iritacijama (...) on je postao plen jedne manije i više ne može da živi bez tih akustičnih i optičkih stimulansa.” Mala kutijo, stisnuta uz mene za vreme bekstva da se tvoje lampe ne polome, Nošena od kuće na brod, od broda u voz Da bi moji neprijatelji nastavili da mi govore Pored mog kreveta, meni za bol Poslednju stvar uveče, prvu ujutro. O svojim pobedama i o mojim brigama, Obećaj mi da se nečeš odjednom učutati