RTV Teorija i praksa

Očigledno je da razvoj ovih programa vodi, u stvari, sve objektivnijem, sve potpunijem informisanju o delovanju radnih kolektiva. Jedna od karakteristika razvoja propagande na radiju jeste i nastojanje da se obezbedi usmerenost poruka onim delovima auditorijuma među kojima se nalazi najveći broj potencijalnih kupaca robe ili korisnika usluga o kojima se u poruci govori. Tako se, na primer, u programima namenjenim pre svega našim radnicima u inostranstvu {Večeras zajedno) emituju poruke privrednih organizacija, banaka, itd. o čijem su poslovanju našem čoveku van zemlje neophodne informacije. U emisijama namenjenim selu (npr. Autobus u pola šest ) prvenstveno se emituju propagandne poruke za koje su posebno zainteresovani poljoprivredni proizvođači. U emisiji Dom i porodica , namenjenoj domačicama, saopštavaju se poruke koje bi upravo domačicama mogle da budu od koristi. Svakako da su veči i efekti tako usmerenih poruka. Emisija Radio-Beograda Radio-knjižara, čiji je isključiv cilj propaganda knjige, a u njoj učestvuju izdavači, autori, prodavci, čitaoci, primer je dobrog uklapanja EKO programa u vrlo korisne društvene akcije. Vredne su pomena i akcije EKO programa kojima se, uz pomoč sponzora, obezbeđuje informisanje o nekim značajnim događajima i akcijama. Primera radi da pomenemo veliki broj emisija posvečenih upisu zajma, vanredni program izveštavanja sa olimpijskih igara u Montrealu, jula 1976. godine. Ukupno 16 dana trajao je poseban nočni program u kome su slušaoci mogli da čuju sportske reportere, njihove direktne prenose najznačajnijih sportskih događaja.

191