RTV Teorija i praksa

Uređivanje programa ~eks katedra” i zatvaranje između zidova studija i redakcijskih kancelarija doprineli su situaciji da se o muzičkim emisijama па radiju javno mnenje više uopšte ne izjašnjava, drugim rečima one se faktički više i ne smatraju značajnim i privlačnim činiocem integralnog kulturnog života. Retki napisi u štampi, ili obaveštenja na televiziji motivisani su ekscesnim, senzacionalističkim povodima, ili zbivanjima na ohridskoj „Nedelji radija”. U većini radio-stanica gotovo ništa nije učinjeno na unapređenju samoreklame i organizovanju pravovremenog animiranja i informisanja slušalaca. Za zatvorenost pojedinih programskih sektora u našim stanicama karakteristična je (izuzev u nekim centrima) praksa da se o muzici govori samo u muzičkim emisijama. Na taj način, pošto organizaciono ne pripada ni informatici ni KUZOP-u, muzika kao da prestaje biti tretirana kao kulturna kategorija. U emisijama kao što su dnevnici, hronike, žurnali, magazini, raspravlja se o temama iz književnosti, likovnoj i primenjenoj umetnosti, pozorištu, filmu, ali izostaje celokupna muzička publicistika. Mada je znatan broj navedenih problema izvan moći Ijudi u muzičkim redakcijama i produkcijama (to su objektivni materijalni, kadrovski i tehnički uslovi u kojima rade, kao i opšte muzičke prilike sredina u kojima žive), ne želim da üblažim oštrinu potrebe za preispitivanjem uređivačke politike i korenitim izmenama shvatanja o radiju kao modernom mediju usavršenih zvučnih mogućnosti i znatno obogačenog prostora delovanja. Ahmet Ćirezi PREGLED KULTURNOG PROGRAMA RADIO-PRIŠTINE SA KRATKIM OSVRTOM NA TRETMAN KULTURE NARODNOSTI Radio-Priština je, u svim fazama svoga razvoja, odigrala značajnu ulogu za razvoj i afirmisanje kultura naroda i narodnosti u SAP Kosovo, a i van nje. Putem kulturnog programa slušaoci Radio-Prištine su upoznati i sa najznačajnijim kulturnim vrednostima, izvornim i umetničkim, naroda i narodnosti svih naših republika i pokrajina.

55