RTV Teorija i praksa

sobom iskustvo spikera, neki od njih su pošli stopama svojih spikerskih prethodnika, a pošto nisu bili stekli veštinu govora pred mikrofonom koju su raniji spikeri posedovali, dobili smo, umesto dobrih novinara, loše spikere. Time se očekivanja nisu ispunila u svemu. Novinari su pokušaii i da sami, bez pomoći stručnjaka, rešavaju probleme govora i, naravno, u tom svom nastojanju, pritisnuti još i vremenom koji je tako značajan faktor u novinarstvu, nisu mogli doći do dobrih rešenja širih razmera I, mi se sada nalazimo pred jednim složenim zadatkom. Trebalo bi da rešavamo pitanje jezika radija i televizije. Jezičke norme i za radio i za televiziju moraju biti opšteprihvatljive, jer će se upravo ргеко radija i televizije one proširivati na široke slojeve i gledalaca i slušalaca, pa se ne može izbeći njihovo dejstvo na jezička kretanja čitavih naših naroda. Znamo da tim jezičkim normama moramo obezbediti i jezičko kreiranje i disciplinu prema jeziku. One moraju da ohrabre razvijanje jezika i istovremeno da uliju poštovanje prema jeziku. Što znači da jezik radija i televizije treba da postane primer i jednog i drugog, i jezičkog stvaranja i poštovanja ustanovljenih norrai. Same norme sa svoje strane treba da omoguće i stvaranje jezika i da odrede područja u kojima se to stvaranje može da kreće, i to ne samo kod ijudi koji rade na televiziji i radiju već preko njih i kod slušalaca, odnosno gledalaca. Da bi se taj zadatak mogao ispuniti moramo ostvariti viši nivo govorne kulture. Ljudi bi trebalo da budu svesni da nije u pitanju samo šta kažu, već je u pitanju i kako kažu. Jer od toga kako se nešto kaže umnogome zavisi kvalitet i prodornost poruke. Nije svejedno da li če jedna poruka propasti na putu od studija do slušalaca, ili če ostvariti svoju namenu. Ja bih želeo, povodom toga da ukažem da održavanje govornih normi jeste, i biće, usko povezano sa stepenom govorne kulture svih društvenih sredina. Ako je nivo govome, odnosno jezičke kulture nizak kod večine Ijudi, tada ni govorne, odnosno jezičke norme neće naići na tle sa kojega će moči da dejstvuju. Ostaće bez efekta. Pitanje govorne kulture nije nimalo jednostavno. Svedoci smo da se današnji čovek brzo prilagođava materijalnoj kulturi savremenog života. Brzo se oslobađa zaostalosti u tom pogledu kada jednom postigne viši životni standard. Ali njegovo osećanje za jezičko oplemenjivanje nije još u dovoljnoj meri probudjeno. Ono je u izvesnom smislu i zanemareno. Postoje čak i mišljenja da mi tu nemamo šta da radimo, da je sve u

142