RTV Teorija i praksa

odgovore koji će olakšati vođenje svojstvenih socioloških istraživanja. Druga je funkcija sociologističke televizijske kritike - popularizacija i interpretacija socioloških istraživanja. Sociološka istraživanja adresirana na relativno mali krug primalaca mogu.biti efikasno rasprostranjena od strane kritike, pri čemu treba da dolazi do takve interpretacije socioloških podataka koja če dozvoliti da se njima najuspešnije služe svi realizatori kulturne politike i da ih najlakše zapamte šire društvene sredine. Ovde se radi, uglavnom, o takvoj interpretaciji koja izlazi izvan čisto sociološke interpretacije. Sociolog, radeči na rezultatima svojih istraživanja, formulisače samo ta uopštenja što če mu dopustiti brojčani podaci i postoječa literatura predmeta. Kritičar, nesputan naučnom disciplinom, može se pozvati na maštu, kreirati pretpostavke, spajati najudaljenije kulturne činjenice i slično. lako mnoge od takvih formulacija sociologija neče potvrditi, ovo ne smanjuje njihovu stimuiativnu vrednost. Dovoljno je da samo neke od ideja kritike postanu osnova za tačnija sociološka ispitivanja. Kao primer, za sociološka istraživanja inspirativnu vrednost imala bi više puta od strane kritike izrečena teza da je spoznajno i estetski drukčije priman film posredstvom malog ekrana, a drukčije u bioskopskoj sali. Treča parasociološka funkcija kritike zasniva se na upotpunjavanju socioloških istraživanja televizije i to u nekoliko pravaca, dakle, na građenje mostova između sociologije i ostalih nauka o društvu i kulturi, posebno između empirički orijentisane sociologije i antropologije kulture. Kao što je poznato postoji hitna potreba integracije empirički orijentisane’sociologije (koja se sve više

183