RTV Teorija i praksa

iako esejistički manir osvetljavanja u radovima kanadskog teoretičara sredstava masovnih komunikacija ne doprinosi njihovom naučnom pojašnjavanju. U tom istom radu, tri stranice dalje, Makluan piše da televizija traži veoma slabo stvaralačko učešče gledaoca. Ostaje nejasno - da li je gledalac satvorac ili posmatrač. Očigledno problem principijelne nezavršenosti slike u telekadru, iscrtane apsolutno nekompleksnim sastavom tačaka, stvara preduslov za rad vizuelne mašte i aktivno stvaralačko opažanje televizijske slike. Ipak, suprotstavljanje slici u kinematografu u toj ravni ne treba apsolutizovati, zato što problem uključivanja gledaoca u aktivno opažanje nije toliko tehnički koliko stvaralački i umetnički problem, koji zavisi od majstorstva režisera ili voditelja. I tako je za televiziju posebno značajno povećanje uloge improvizaciono aktivnog odnosa gledaoca prema slikama SMK, јег improvizovanje leži duboko u osnovi ovog audiovizuelnog sredstva masovne komunikacije. Uopšte uloga improvizacionog početka u poetici televizije je nedovoljno izučena. Ponavljanje, redakcija teksta, žive reportaže, direktna emisija itd. na televiziji ruše efekat trenutnosti, koče slobodno opštenje voditelja, umanjuju dejstvo emisije. U folklornim tradicijama mnogih naroda postoje umetničko-improvizacione tradicije u raznim umetnostima. Televizija je sposobna da te tradicije preuzme u svoju poetiku, jer njena sama suština vuče ka improvizaciji, јег sve što se emituje ovim kanalom komunikacije treba da sačuva efekat trenutnosti. Improvizacija - stvaralaštvo pred očima gledalaca zbližava televiziju sa pozorištem i stvara bogate mogućnosti za njenu retranslaciju i

200