RTV Teorija i praksa

Slobodan Atanackovič,

glavni urednik Muzičkog programa Radio-Beograda

MUZIKA NA RADIJU

Muzički program jugoslovenskih radio-stanica građen je na nizu zajedničkih zakonomernosti. Minimalne razlike uslovljene su zahtevima auditorija koji pokriva republička ili pokrajinska radio-stanica. U odnosu na prošlu godinu na prvim programima jugoslovenskih radio-stanica zabeležen je ukupan porast govora za 4,70%, što raščlanjeno po stanicama beleži ukupnu prisutnost govora između 35 i 42%, iako se prihvatljivim može smatrati dogovoren odnos od 70 : 30% u korist muzike. Mnoge muzičke emisije sadrže i određen procenat govora. Taj govor ima, međutim, neophodnu, funkcionalnu usmerenost, on podvlači, ukazuje ili objašnjava muzičku radnju ili je u službi kulturne informatike koje se ne treba odreči. U raspravi o usmerenosti, sadržaju i obimu muzičkog programa, dobro je istači nekoliko mogućih dilema. ® Da li je radio bastion koji nepokolebljivo mora da stoji na bedemima čuvanja suštine kulturnog delovanja? Ф Da li su i kada mogućni ustupci koji ne služe kulturi u užem smislu? • Gde su granice koje se ne smeju preči? • Koliko potrošački mentalitet, zakon tržišta, profita u proizvodnji sme da d§. boju programu? Uvid u programske sheme svih jugoslovenskih radio-stanica ukazuje na različit prilaz ovim uslovima koje nameće tržište. Najveće stanice (u smislu teritorije koju pokrivaju, a i po snazi odašiljača) ispoljavaju i najveću tendenciju za debalansiranjem od takvih programa i sve pažljivije osluškuju potrebe konzumenata našeg proizvoda. Ova analitička komparacija ne obuhvata delatnost lokalnih i područnih radio-stanica u kojima uglavnom zakon ponude i potražnje diktira proizvodnju. One

37