RTV Teorija i praksa

ovog žanra uočavaju se karakteristična odstupanja od naviknutih odnosa, kao odraz promena u shemama pojedinih radio-stanica. Značajan pad beleži plasman simfonijske muzike na račun orkestarske sa ih bez vokala, što je siguran pokazatelj usmerenosti ka popularnijim sadržajima, orkestarskim pa i kamernim kompozicijama kratkog trajanja, brzog tempa, uglavnom rekreativnog karaktera sa umanjenim vrednostima koje ovoj muzici daju epitet „ozbiljna”. Naročito treba ukazati na nedovoljno prisustvo masovnih, partizanskih i revolucionarnih pesama na kojima su uglavnom bazirani samo praznični programi. Ovome svakako treba dodati podatak da je ozbiljna muzika jugoslovenskih kompozitora u ukupnoj ozbiljnoj muzici zastupljena sa svega 15,35%. Radi komparacije evo odmah podataka i za zabavnu muziku. U ukupno plasiranoj zabavnoj muzici domačoj pripada 43,36%. Ako i ovaj žanr podelimo na podvrste izdvajajuči recimo pesme, laku orkestarsku muziku, muziku za igru ili džez, prema podeli koja je zajednička u statističkom pračenju na nivou Jugoslovenske radio-televizije, videčemo da laka orkestarska, revijska i džez-muzika gube svoje mesto na račun pevanih melodija koje imaju dominantno mesto u programu. Zabavna muzika time gubi u raznovrsnosti i u sadržajnosti zatvarajući se sve više u ilustrativnost šlagerskog tipa, u top liste, politiku stvaranja hitova ih povlađivanja željama koje mogu biti i komercijalno organizovane. Okvirna ukupna zastupljenost narodne muzike beleži se indeksom 98,22% u odnosu na stranu narodnu muziku. Ovim odnosom možemo biti zadovoljni. Deieči i narodnu muziku na formalne podvrste uveričemo se da je program u ogromnoj meri baziran na improvizacijama i stilizacijama u kojima sve značajnije mesto ima novokomponovana narodna muzika, uprkos statističkih pokazatelja koji govore o relativno maloj zastupljenosti novokomponovane narodne muzike. Znamo da je ona u programima nekih radio-stanica zastupljena čak i do 50%, a da se njena prosečna vrednost računajući one stanice koje su joj otvorile mogućnosti plasmana, može izraziti veličinom od 30%. Ujedno moram da ukažem i na činjenicu da narodna muzika polako ali sigurno gubi svoje mesto u odnosu na zabavnu, te slično ozbiljnoj muzici biva sve više potiskivana. Ukupna anahza položaja jugoslovenske muzike na programu ne bi bila potpuna kada ne bi obuhvatila i pokazatelj

39