RTV Teorija i praksa

prema učestalosti) više su zastupljeni interesi govornika nego interesi slušalaca. Odnos između novih i ponovljenih reči istovremeno je i pokazatelj raznovrsnosti stila koji, sudeči na osnovu ovog merila, nije osobito raznovrstan. I Vertikalna organizacija leksičke građe u frekvencijskom rečniku omogučava zaključivanje o osobinama teksta preko analize zastupljenosti pojedinih frekventnih slojeva. Tako se zna da velik deo teksta zauzimaju strukturalne gramatičke reči kojih na početku frekvencijskih rečnika ima svega nekoliko desetina. Sledeči pojas čine tzv. subjektivno-situacione reči koje izražavaju uglavnom odnose između govornika i sredine (tu su lične, prisvojne i pokazne zamenice, rečce itd.). Gnomske ili bazične reči imenuju pojave i imaju puno i određeno značenje (brojevi, imenice, pridevi i glagoli) i obično čine oko 40% nekog teksta. Tematske i stručne reči - imenice, pridevi i glagoli u najtešnjoj vezi sa temom o kojoj se govori u poruci obično se javljaju posle prvih stotinak u frekvencijskom rečniku. Za različite oblike saopštavanja karakteristična je različita zastupljenost ovih frekvencijsko-semantičkih veličina - npr. u informativnim tekstovima subjektivno-situacione reči ustupaju mesto tematskim i gnomskim rečima. U celini uzev, najindikativnije su one pojave koje ukazuju na ekspanziju reči iz slojeva uobičajeno manje frekventnosti među najučestalije reči. U slučaju TV dnevnika to se lako uočava več i na osnovu nekoliko sledečih primera. Imenica „predsednik” se javlja na 18. mestu (u ispitivanom korpusu ona se s obzirom na stalnu i visoku učestalost upotrebe mogla javiti u proseku više od 19 puta u svakoj emisiji), a zatim slede: „zemlja” (21), „savez” (23), „godina” (24), prilog „danas” (25), pridev „nov” (26), „komunist” (27), pridev „visok” (28), „Jugoslavija” (29), pridev „velik” (33), imenica „veće” (35), „organizacija” (40), pridev „savezni” (43), ~rad” (45), „Beograd” (47), „republika” (49), „vlada” (52), „skupština” (54), itd. U TV dnevniku četvrtina celokupnog posmatranog fonda reči otpada na prvih deset najčeščih iz grupe relacionih reči („biti”, ~i”, ~u”, ~da”, „sebe, se”, „па”, „koji”, ~za”, „taj”, „ovaj”). Pomoćni glagol „biti” na čelu je rang-liste gotovo u svim našim i stranim rečnicima. U ovoj emisiji on je zastupljen sa 6% u odnosu na ukupan broj reči. TV dnevnik se u ovom delu svoje strukture ne razlikuje od drugih oblika saopštavanja u našem jeziku ali velika zastupljenost zamenica (bezlične i povratne zamenice „sebe, se”, relativne zamenice „koji”, pokaznih zamenica ~taj” i „ovaj”) indikator je oblikovanja vesti nešto teže shvatljivosti.