RTV Teorija i praksa

pitanje, da je došao do nekog svog jedinstvenpg uvida u fenomen televizije, do određene središnje teze, to bi iziskivalo neprelddno promišljanje te središnje teze i neprestano obrazlaganje i dokazivanje njene istinitosti, a to bi opteretilo knjigu. Knjiga zato upravo dobija na čitljivost, jer Kalezić jednostavno nema volju da bilo šta dokazuje. On jednostavno priča i ukazuje na neke stvari koje se njemu čine bitnim u fenomenu televizije. Naravno, ne bih se složio sa kolegom Jevtovićem da Kalezić tvrdi da je televizija rđava. Naime, istina je da televizija nije ni rđava ni dobra, ona je jedna datostprema kojoj moramo da se određiijemo i na koju moramo da računamo. Pitanje je samo kako se Kalezić prema tom fenomenu određuje. Naime, sam naslov TeLevizija - tvrđava koja leti asocira na nešto što leti, na nešto što je na neki način opasno. Mi imamo asocijacije na leteće tvrđave-avione za koje znamo da su upotrebljavani u drugom svetskom ratu i u ratu u Vijetnamu. Sam naslov asocira, ne znam da li namerno, na način uništenja od koga se moramo braniti. Reč je o tome da naslov postavlja određenu jednakost između televizije i oružja za uništenje, jer je reč da, u nekom metaforičnom, širem smislu (ako tako postavimo stvari) oružje za uništenje, ratno oružje, deluje na taj način što dolazi u prisnost, odnosno u neku neposrednu intimnost sa čovekom, bilo da je hladnc ili vatreno; sablja übija u trenutku kad je intimna sa čovckom, kada je u njemu. Na sličan način upravo deluje i televizija. Televizija je upravo intimna sa čovekom. Mislim da nikome od nas nisu nepoznate replike o našem Miji, o našem Čkalji, našem ovom ili našem onom. Televizija nam je toliko prisna da su njeni heroji ušli u nas. Upravo televizija deluje tu kao oružje. Ona je tu razorna, tu razara, uništava izvornu čovekovu skrivenost To se direktno odražava na pad nataliteta u zemljama u kojima je televizija razvijena, u koje spadamo i mi. Reč o tome da je za proces parenja potrebno neko skrivanje, neka skrivenost od očiju, zbog čega se životinje slabo razmnožavaju u zoološkom vrtu. Pas je jedina životinja koja se može pariti bilo gde. Sve ostale životinje za parenje traže neke posebne uslove, posebno vreme, posebnu skrivenost Isto je i sa čovekom. Njemu je ta skrivenost neophodna. A upravo te skrivenosti nema pred televizijom. Televizija je upravo u našim spavačim sobama, postvaruje nam naše intimne odnose. Televizija, u stvari, i jeste način da se neki najhumaniji odnosi među Ijudima pretvore u mazivo za bešuman rad društvenog

211