RTV Teorija i praksa

u ritmu disko-muzike i gde se vrte u bioskopima filmovi Džona Travolte doživeo formativno razgrađenje putem televizijskog medija na najuputniji fenomenološki način. Mi smo gledali i slušali ovu pomenutu informaciju ~o obožavanju Travolte i Bi Džiza” koju inače več sasvim dobro „znamo” preko značenja koja proističu iz sižea susednih oblika audiovizuelnih komunikacija (fotografija, film), ili sredstava javnog informisanja (modni žurnal, specijalizovani časopisi za pop-muziku, filmske publikacije itd.), kao i uvreženi formativni prototipovi samog televizijskog medija (TV spot, TV reportaža). Bila je to na neki način televizija u malom koja je delovala i kao informacija o značaju međudelovanja ostalih oblika audiovizuelnih komunikacija na njen formativni iskaz, ali i kao iskazano tragalaštvo za adekvatnim medijskim izrazom kroz najmanju formativnu jedinicu: ono što u filmskoj terminologiji nazivamo „kadar”. Teško se odlučivši da najmanju oblikovnu jedinicu televizije obrazložimo „onim što u filmu zovemo kadar”, po ko zna koji put zalazimo u problematiku zbog čega teorija još uvek nije dala sasvim pouzdane, stabilne instrukcije o postojanju normativa televizijske interpunkcije. Po svemu sudeči, ovakva televizija kakvu danas gledamo predstavlja tek medufazu komunikološkog razvoja ovog medija, pa verovatno iz tog razloga, kao osnovnog, nedostaju čvrste kategorizacije u stvaranju sistema „najmanje značenjskih celina” (semiološki rečeno) koje bi uputile u tajne televizijskog uobličenja buduče autore koliko i istraživače ovog medija. Šta je TV kadar, da li je to slika ili nešto slično, šta je TV prizor i da li uopšte može postojati čisto televizijska sekvenca - sve su to pitanja na koja se izgleda može valjano odgovoriti u prvom redu sledeči sopstveni kredo o tome šta predstavlja, šta čini jednu televizijsku celovitost U sistemu vrednovanja televizijske komunikacije, kakav zagovaramo na stranicama ovog časopisa, televizija je pre svega jedan od oblika audiovizuelnih komunikacija u kome celovitost ne predstavlja jedno zatvoreno celo, jednu emisiju ~od-do” na listi televizijskog programa za datum taj i taj (kao što je to slučaj u filmu). Po ovome, jedno televizijsko celo gradi se iz niza, više tačaka jednog vremenskog bloka TV programa i po tome je televizijsko celo promenljivo: a) po vremenu nastanka, b) po vremenu trajanja. Štaviše, na jednu jedinu uočenu tačku TV programa neposredno utiče serijalno ustrojenje programa (stalnost rubrika, ustaljeno

199