RTV Teorija i praksa

znači da kod nas nema problema u odnosu televizija - deca. Mnogi od problema o kojima smo govorili postoje naravno i kod nas, ali se javljaju u drugačijem obliku i obimu nego drugde u svetu, u drugim društvima. Svojim ceiokupnim programima televizija u našem društvu nastoji da ostvari vaspitno-obrazovno dejstvo, l6 Posebnu brigu i pažnju, međutim, posvečuje programima koji su specijalno namenjeni deci. Mada nema opsežnijih analiza takvih programa kao i uopšte detaljnijih analiza celokupnog odnosa televizije i dece, 17 smatra se da „jugoslovenska televizija sasvim korektno opravdava svoju veliku prisutnost u životu djece, programima koji su uz neke iznimke uglavnom na zadovoljavajučem nivou i teku bez večih ekscesa i promašaja.” lB I povremene analize i ocene pojedinih televizijskih programa namenjenih deci, kao i analize sadržaja pojedinih emisija namenjenih deci, korisne su i potrebne. Takve analize uvek su u funkciji poboljšanja kvaliteta sadržaja i nivoa prezentacije programa, odnosno emisija namenjenih deci, i provere njihove prilagođenosti interesovanjima i sposobnostima shvatanja dečjeg auditorija. Sa takvim motivacijama pristupilo se i analizi sadržaja emisija Televizije Novi Sad namenjenih deci.

ANALIZA SADRŽAJA EMISIJE „RAZLIČAK” U analizi sadržaja emisija TV Novi Sad namenjenih deci, a među njima i emisije Različak, pošlo se od pretpostavke da te emisije utiču na auditorij kojem su namenjene pre svega pozitivno: informativno, dakle obrazovno, i zabavno-rekreativno; da podstiču dete na aktivan odnos prema - užoj i široj zajednici; doprinose razvijanju kulturnih navika i kulturnog ponašanja dece; utiču na njihovu jezičku kulturu i kulturu govora; da utiču na razvoj nezavisnosti, kritičkog duha : moralnih aktivnosti dece i učenika i podsticanje, razvijanje i ispoljavanje njihovih stvaralačkih sposobnosti.

16 „Sredstva javnog informisanja ostvaruju svoju značajnu funkciju u socijalističkom vaspitanju i obrazovanju, posebno mlade generacije u izgrađivanju progresivnih pogleda, stavova i ideološko-političkih kriterija u razvijanju i zadovoljavanju kulturnih i drugih potreba radnog čoveka i građanina”. Iz pomenutog izlaganja Marije Todorovič. ' 7 Pomenuto savetovanje u Beogradu 1977. okupilo je dosta stručnjaka: psihologa, pedagoga, lingvista, sociologa, psihijatara, televizijskih poslenika i drugih zainteresovanih, ali nije bilo zasnovano na prethodnim istraživanjima, niti je bilo pripremIjenih pisanlh materijala, analiza (sem uvodnog izlaganja), niti su nakonsavetovanja materijali sa tog savetovanja objavljeni.

,e Mira Boglič, Dijete kao subjekt i objekt na TV ekranu, ~RTV-teorija i praksa”, 1978, br. 12; str. 174.