RTV Teorija i praksa

dramaturgiju, i da radio-komad približe priči romana. c) Na nivou namera: Gabrijel Žermine želi da „sklopi impresije koje liče na san”. Karlos Larond ne radi za slepog slušaoca več za onoga koji je više nego auditivan; Pol Dearm (Poul Deharme) želi ~da od slušaoca načini glavnog junaka komedije. Andre Almuro (Andre Almuro) želi od njega da načini „aktera, da ga dovede dotle da pokrene svoje emotivno biće”; za Gastona Bašlara, radio treba da učini ~da se pričeste nesavesni”. n Korišćenje (i zloupotreba) tehnike Ehologija (nauka o buci) preterano se razvila. Buka gomile, vozovi u pokretu, konjski galop, umnožili su se. Pokretačka snaga plime i oseke sva se odvija na zvučnoj osnovi telegrafskih transmisija ne remeteći buku morske oluje. Ne izvode se više komadi več se organizuju bučni festivali. - Odavno ima efekata a nema komada - kaže Pol Gilson (Paul Gilson) u članku „Traže se dela posle predjela”' 2 Teme. Prešlo se sa problema poetske kreacije (postanak jezika, obrazovanje reči) na probleme svesti (unutrašnji glasovi, konflikt ličnosti sa samom sobom). Reč „glas” stalno se javlja u radio-komadima (Jezero glasova, Unutrašnji glasovi, Glas, Grad glasova). A potom je pustošila tema straha. U Gran-Ginjolu se uvrežio repertoar užasa: Ekspres 1 75 Rene Kristoflura (Renč Christauflour), gde se prvi put koristila nadimpresija; slušaoci su se uzbuđivali komadima-reportažama na fiktivnu temu koja je predstavljena kao stvarni događaj: Dirižabl L 303 Martena Rosta (Martin Rost), ili priča o jednom dirižablu u nevolji,

11 Cf.Roger Richard, Les etapes franqaises de la гаdio-dramaturgie (Francuske etape radio-dramaturgije), u; La Radio cette inconnue (Taj nepoznati radio), la NHF, ćd. du Sagittaire, fevr. mars 1951, No 73-74, p. 72; Gaston Bachelard, „Riverie et radio”; ibid., p. 16: Andrć Almuro, Memoire sur une ezpćrience radiophonigue, u; C.E.R.T., No 5, l er trim. 1956, p. 71. 12 Paul Gilson u; La Radio cette inconnue, No citć, p. 25.

169