RTV Teorija i praksa

činjenica i kao takva ~ona je uvek akcidentalna.” Ona jsste. Ali kakvo značenje stoji izvan realnih okvira konkretizacije radio-dramskog umetničkog dela? Ukoliko radio-dramsko umetničko delo shvatimo čisto fenomenološki onda se odista moramo pitati ne samo za fenomen, nego i šta stoji iza toga fenomena kao i šta taj fenomen znači. Šta je to, dakle, što postoji ali se pojavljuje tek u prevazilaženju određenih formalnih struktura deia? Jer, kako kaže Sartr, „značiti znači označiti nešto drugo: i to značiti tako da razvijajuči značenje (pro)nači upravo označeno.” Samo po sebi radio-dramsko umetničko delo jeste. Ono se predstavlja slušaočevoj intuiciji, imaginaciji, nesvesnom. Njegovo postojanje uvek je relaciono. Relaciono, kažemo, utoliko, jer je radio-drama pre svega jezičko umetničko delo. Njegovo kazivanje uvek je odgovaranje onome što mu pripada. Kao kazivanje ono je i mišljenje. Kao mišljenje ono postoj| za svest, za slušaoca. Istovremeno, ono je estetska činjenica u-svetu i kao takvo ono je jednako „konstitucija i poništenje sveta.” Što se tiče posebne uslovnosti da je radio-dramsko umetničko delo, kao estetska činjenica, upravljeno delom i na negiranje sveta, moramo zajedno sa Sartrom reči da je to negiranje u stvari prevazilaženje ili pak da je to „svet ftegiran sa određenog stanovišta”. Radio-dramsko umetničko delo uvek je, u neku ruku, „slobodna neantizacija sveta i to uvek sa posebnog stanovišta.” S druge strane radio-dramsko umetničko delo, na način svakog umetničkog dela, buduči da jeste, konstituiše svet (jer uvek biva na osnovi sveta koji negira). U tom smislu ono je uvek govor o nekoj stvari o nekoj situaciji. Radio-dramsko umetničko delo u stvari je način da se „prevaziđe realno da bi

44