RTV Teorija i praksa

svuda gde su uveli televiziju - zamrznule su se. Nema promena, nema pobedonosnih revolucija. Objektivi kamera su zaista „objektivni” - proizvodni, selektivni proces svega što je živo i materijalno, što prožima „pravim” idejama. Zato na televiziji ne može biti ni slobode ni jeresi. Televizija je hladna, u njenoj prirodi je da prikriva ane da otkriva društvene suprotnosti. Pod njenim okriljem sve se zamrzne. To svakako iznenađuje. U početku se činilo da televizija oslobađa čoveka, činilo se da elektronika i svetlosna brzina shke i zvuka tešnje povezuju ijude i društvo. Pokazalo se upravo suprotno. Čovek koji govori, njegovo lice u krupnom planu, kao što smo pomenuli, suštinski je element televizijskog izraza, televizijskog jezika. Gledalac je u naizgled neposrednom dodiru s onim ko nastupa. Ovaj dodir je, inače, jednosmeran i samo izgleda oslobađajući. Više nema otuđenja reči, kao što je to u pisanju i štampi, gde je reč prešifrovana u mrtve, vidljive znakove, niti je kao na radiju, gde reč dolazi do nas bez lica, bez njenog materijalnog nosioca. Govor, naravno, može biti samo nacionalan, što je u skladu s materijalnom prirodom TV signala koji ne može da preskače državne granice. Taj govor na televiziji se oslobađa. To nije čitan radio-govor vezan za štampani tekst Strogi književni izgovor ne može biti dosledno izveden i obavezan je samo za školovane televizijske profesionalce. To takođe nisu napamet naučeni govori i dijalozi. Televizija je ustoličila improvizaciju koja je navikla na žive konverzacije, svakidašnje živo usmeno saobraćanje. Mi Slovenci, i ne samo Slovenci, imali smo kod toga izvesne teškoće, bar prvih godina. Svi javni radnici do pojave televizije bili su naviknuti da se izražavaju pre svega pismeno, da svaku reč precizno promisle pre nego što je pošalju u javnost Sad su se iznenada našli pred mašinom koja je radila s nemiiosrdnom neposrednošću. Bio je, dakle, razumljiv njihov otpor. Sve televizije sveta imale su u početku poteškoče s ukijučivanjem javnih radnika u svoj program. Svima je bilo jasno da program treba da pridobije najviše političare i državnike. Mnogima koji su nastupali jezik je zapinjao, a rečenice se zapetljavale, ili su svakako hteli da pročitaju neki unapred napisani tekst Mnogi su imali osećaj da za televiziju treba da pripreme neku predstavu, da ne mogu dovoljno da se pripreme, nauče napamet ono što treba da kažu.

160