RTV Teorija i praksa

puta sam imao žučne rasprave sa profesorom Nikolom Majdakom koji uči studente kamere da je raditi na televiziji ispod časti. Tako mi, iako smo naša samoupravna akta o zapošljavanju kadrova prilagodili i usmerili direktno ka tom fakultetu, imamo vrlo mali odziv budućih snimatelja - kažem budučih, jer smatram da još uvek nisu snimatelji kada izađu sa fakulteta jer tamo se vrlo malo radi. Stoga primamo kino-amatere ili visprenije srednjoškolce i studente. Mislim da to nije humano, jer fakultet školuje četiri-pet snimatelja godišnje, a oni svi iziđu sa übeđenjem da če odmah dobiti igrane filmove i postati direktori fotografije, što, naravno, ne dolazi u obzir. Televizija bi ih prihvatila, samim tim što se širi. Uskoro če i Studio B imati svoj TV program, mnogi od nas odlaze u penziju, pa se mladim kamermanima pruiaju veče mogučnosti da rade. A.Š.: U razgovorima koje smo pominjali, Ljudi iz svih naših televizijskih centara veoma su nezadovoljni načinom stvaranja TV ekipa koje se administrativno određuju. Rekli ste da ste više godina radili kao rukovodilac elektronske realizacije. Šta mislite da li planer treba da sastavlja ekipu od sLučaja do slučaja, ili timski rad mora da se formira prema ličnim afinitetima? V.L.: Administrativno sprečavanje formiranja radnih timova koji se razumeju je veoma negativna stvar na televiziji. Isto tako mijlim da je štetna i kvalitativna uravnilovka. Ja svakako ne mogu dobro da radim sa rediteljem koji nema poverenja u mene, a ni ja u njega, Mi moramo čak i telepatski da se razumemo, u izvesnim situacijama i bez reči. Ja moram da cenim svog glavnog komandanta u eldpi, kako nazivam reditelja. A.Š.: Za igrani program reditelj je neophodan. Međutim, reditelj se sve češće pojavljuje i u dokumentarnom programu, gde su nekada radili samo novinar i snimatelj. Da li mislite da je reditelj, eventualno, u takvoj situaciji opterećenje za kameru? Neke se stvari nepotrebno prerežiraju? V.L.: Novinar se koncentriše na suštinu poruke, na tekst, i oslanja se na snimatelja koji, naravno, treba da poznaje svoj zanat Ako postoji poverenje, taj spontani dogovor, reditelj, koji je, u tom slučaju, veštačka veza između novinara i snimatelja i nepotrebno insistira na nečemu, režira vest, onda on doprinosi da ta, recimo reportaža, deluje kao surogat A.Š.: Kinoteka vam je bila škola, još uvek se divite Bunjuelu, Divivjeu, verovatno niste ravnodušni ni prema Bergmanu. Od pre početka ste na teieviziji, posedujete i kulturu i iskustva

160