RTV Teorija i praksa

otvoreno govorili da, ma koliko se govorilo o nacionalizmu, niko nikada nije osetio šovinizam dok je radio u nekom drugom TV centruili na bilo koji način gostovao na televiziji u drugoj republici. Šta vi možete da kažete o tome, s obzirom da ste često snimali van Srbije? V.L.: Ja sam vaspitavan kao apsolutni Jugosloven i veoma dobro se osećam u Zagrebu i Ljubljani, gde sam sa Janezom Šenkom radio jednu operu. Marušića sam upoznao kad je došao u Beograd da radi seriju „Čedomir Ilič”. Kad god odem u Zagreb divno me dočekaju i odlično sarađujemo. Zagreb smatram svojim drugim gradom. Na žalost, postoje zatvaranja. Mi smo nekada daleko više reditelja zvali sa strane. A.Š.: Da Li možete sada da se vratite na svoj početak, profesionalni, pre tridesetak godina, kada još niste imaLi kameru, da li mislite da ste nešto propustili zbog televizije? V.L.: Nisam. Zadovoljan sam što sam napustio elektrotehniku i nisam postao inženjer, već sam se potpuno posvetio kameri A.Š.: Našli ste sebe? Mnogi TV Ljudi smatraju da su mogli da postanu pisci, profesori, umetnici, a da ih je televizija progutala. V.L.: Ja mislim da sam sebe potpuno pronašao. Obožavam film i televiziju i verujem da ću se do kraja života ovom profesijom baviti. Kamera me je obogatila intelektualno, omogućila mi je da upoznam svet, da srećem Ijude...

162