RTV Teorija i praksa
Prema tome, slika se isto tako nameče, jer ne može samo glas da postoji, kao nekakav avetinjski deo tela, nego je glas proizvod tela. Privid vizuelnosti često je na neki način uslovljen tim akustičkim zvučnim suštinama pojavnosti Tu je zanimljiva moderna percepcija i mislim da ste u pravu kada ne razdvajate sliku i zvuk - vizuelno i akustičko - već govorite o jedinstvenoj percepciji Mislim da tako treba primiti i ograničenja radija kao fenomena, kome čemo se vratiti. Kao fenomenu, jer ako ne postoji taj prošireni oblik medija, onda i umetnosti medij gube bitku, zatvarače se u jedan svoj oblik. A tada više nemaju moći daljeg prenošenja onoga što se dešava sa čovekom. Bog zna kako če uskoro izgledati radio-drame, kako če uopšte izgledati drame zvuka, šta če se dešavati na samoj sceni. Možda je ovo početak, de facto i jeste, neke nove evropske ili svetske kulture, Da se vratimo jednom vitainom pitanju - socioiogiji radio-rediteija i socioioškim aspektima radio-režije. Poznato je da je naš radio najviše afirmacije doživeo na medunarodnom planu baš zahvaijujući radio-režiji Siušao sam vaša dela na Radio France. Naša je radio-drama prisutna u svetu i svetskoj umetnosti. Kako vidite položaj reditelja i situaciju režije na jugoslovenskom radiju, kao čovek koji je deo svog života i umetničkog stuaraiaštua posvetio upravo tom mediju, i tu imao najviše uspeha. Ja sam za teatar vezan koliko i za radio, i ne bih mogao da razdvajam ta dva oblika; kao god što sam vezan i za pisanje. Pišuči Žute priče, 1954 - znači, vršeči određenu destrukciju reči, tražeči nove sprege u rečima, atomizujući, jonizujući smislove i pesme - dolazio sam do neke druge materije koja ima drugu, prosto protonsku energiju, pa sam video da u tom prvom pokretu svaka materija mora da daje neki zvuk, mora da emituje neki svoj odsjaj ili odzvuk ritma. Mora smisao iz toga da se vadi Međutim, mnogo je važnija ova druga situacija, šta se radi danas, a šta se nekad radilo. Nekad se morala razviti tzv shema koja je podsećala da je radio, u stvari, samo dobro snimljena pozorišna predstava, i da je to suština radio-dramske umetnosti. Zato je prvo trebalo dokazati da su okolni zvuci stvarnosti dominantniji od tzv. jednodimenzionalnog potkradanja pozorišnog čina, preslikavanja. Znači, trebalo je uneti neki potpuno nov sistem znakova
45