RTV Teorija i praksa

elementarno blisko, toplotu Ijudskog glasa - i übio je svog druga iz sobe. Oduzeti čoveku zvuk - zvuk kao nosioca značenja komunikacije - u stvari znači übiti čoveka. I zato starac, da ne bi bio übijen, übija onog drugog. Spasao se tuđom smrču. Priča jeste strašna, ali negde na tom rasponu, ukoliko ima’Snage da nešto i kaže, zvuk mora da bude i pretnja. Zvuk mora da bude pretnja mirovanju. Ako nije, on se pretvara u vulgarnost Bilo bi zanimljivo da nešto kažete i o režiji tišine, jednom od najvećih kreativnih problema u radio-režiji? To je vrlo čudno. Tišina je odnos između dve napetosti, ove i one. Uzmimo, na primer, tri sekunde; tačno sam gledao i anketirao Ijude, pitao ih koliko je trajalo? Kažu, pola minuta. A trajalo je tri sekunde. Možda sedam? I opet sam pravio neke pauze od oko deset sekundi, Kažu: nemojte, skoro minut! Pitanje tišine, u čisto tehničkom smislu radija, jeste iskijučivo stvar rediteljskog opredeljenja. Naime, stvaranje tišine na radiju, tzv. belog prostora, uvek deluje kao greška ukoliko nema onog drugog odskoka - između te tišine i onoga što sledi - ako se prethodna situacija ne razrešava. Mislim, tišina na radiju jeste, u stvari, tišina onoga koji sluša. Mi računamo s tom tišinom, s tim pokretom, jer čovek ne može da bude vezan uz radio. Vi ste videli da se u SAD na svakih 15 minuta daju reklame, u okviru radio-drama ili bilo kakvih eksperimenata, jednostavno zato što se smatra da čovek treba da ode da skuva kafu ili da nešto uradi, nešto napravi, da se pokrene. Tada se on malo oslobađa, prikuplja e'nergiju da se opet sav preda zvuku. Kako Vi, kao radio-reditelj, kadrirate zvuk? Da li se može govoriti o izvesnoj analogiji radijske sa filmskom režijom to jest, o gro-planu pre svega, o srednjem planu, amerikenu, totalu itd., s obzirom na tehničke mogučnosti radio-realizacije? Otkako je došla stereofonija, odista se sve kadrira. To jeste kadriranje. U vreme mono-tehnike - to je kao kada se sluša jednim uhom - glas se primao samo s jedne strane. Sad se zvuk normalno prima, i može se reči da je stereo-tehnika unela u radio kadriranje i montažu atrakcije. Pre je to bilo dosta teško. Moglo je da bude samo slaganja i kadriranja ideja i različitih zvukova. A sada ostaje sve što se nagomilalo, uz panoramsko kadriranje, gde su leva, desna, gornja ili donja strana, u stvari delovi jednog zvučnog kadra. Kad se uzmu u obzir sve te nove stvari, vidi se da ih ima dosta, i da je sve to kanačno dobilo svoju sintagmu, svoj novi rečmk.

54