RTV Teorija i praksa

i o zvonima Kao da je zvuk onaj poslednji zahvat koji oživljava sliku, dajući joj konačni izraz i oštrinu. I zvuk je znak. Da bi se ispitala sva značenja koja proizlaze iz upotrebe zvuka, valja oslušnuti tu ukupnost zvučanja vraćajući joj se više puta, kao dobroj muzici, pribrano i posvećeno, poput onog Andrićevog seljaka što, kad kupuje kosu, dugo čeličnom oštricom udara o kameni prag pa sa „napregnutom pažnjom sluša njen zvuk”. Zvuci utisnuti u štampana slova kao u neku šifrovanu fonografsku ploču, čekaju samo dodir vida da se oglase. Zaboravimo načas slike i pustimo samo da zvuci huje kroz stranice koje listamo u svesti Iz njih će, kao iz nekih fantastičnih orgulja svih zvukova, zabrujati i taj akord, taj „bosanski zvuk”, dubok i taman, neočekivan poput ponornice. Razumljivo, ono što stranac sluša u tri praznična dana, ni izdaleka nije sve što se tamo može čuti, to je tek početak Davilovog zvučnog iskustva u Travniku. Šta se sve može čuti u Travniku? Koliko tajni u izgovoru samog imena grada! Travnik. Travnik. U besanoj noći Defose ponavlja tu reč ~kao ime neke tajanstvene bolesti” Ta reč oživi u „magičnoj formuli” skrojenoj od ~dva tamna samoglasnika između muklih suglasnika”, u tom „muklom i hladnom” nazivu grada, u tom glavnom zvuku, sada je zatvoren čitav svet, u njemu su obrisi poprišta svih zadataka „mladog konzula”. Trav-nik. I za čitaoca iz slova oživljavaju zvuci. Sva raznolikost Ijudskog sporazumevanja zvuk raznih jezika i prevođenja u Travničkoj hronici. Neverovatno bogatstvo i smeša govora i načina njegove upotrebe: komunikacijska milozvučnost, i oporost Dovoljno bi bilo podsetiti

51