RTV Teorija i praksa

Odazivanje pejzaža na svaku vremensku promenu: zujanje Lašve „poput žice”. Travnik je jedna ogromna fabrika zvuka. Vrisak, pisak, lelek; graja, glasan plač; svađe i psovke; pretnja i preklinjanje; krik rađanja; škripa zuba; smrtni uzdasi; bezvučne suze gospođe Davil. Šum „proklete avlije”. Gusle i šištanje rakijske pare u kačari; sazvučje u kome je i sve ono neizrečeno: Atijasu ~ni u Ajlevci nisu dali da glasno plače, a kamo li u životu da slobodno i jasno govori”... ]eza bajalica, izvijanje borija i čitanje molitava, „gnevna pobožnost” izbija iz glasa mujezina, ora pro nobis, „sirova melopeja” jednoglasnog seljačkog pevanja u pobožnom zanosu: ~čas kao složno blejanje stada, čas kao hujanje vetra u crnim šumama” izgleda stranom, nenaviklom uhu. Sred tog odazivanja i smenjivanja sazvučja, neočekivanih, žestokih, uznemiravajučih, i samom radoznalom Defoseu se učini prvi drhtaj žica sa pozlaćene harfe Ane-Marije kao „muzika sfera”. To sviranje svoje žene Miterer doživljava kao „naličje svega onog što je sveto i ozbiljno”, to strujanje tonova, izgleda mu, nadživeće „vojske i carevine” i još će, u budućem vremenu, nad svim tim isto ovako „cvileti i curiti, kao tanak i neprekidan mlaz vode nad ruševinama”. A promukao, isprekidan glas Muse Pevača, u nerazumljivoj pesmi, Davil doživljava „као lelek sa dna nekih voda”. Uprkos Defoseovom pronicljivom tumačenju, Davil odbija da je to muzika. Čini mu se da ovaj narod u pesmu unosi svu onu „divljinu i nezdravi bes” dok pevajuči, škripi zubima i bije pesnicama u zid Svu strahotu tog „lelekanja i podvriskivanja”, po njemu, precizno je označio austrijski konzul izrazom ~to je drevni iskonski jad”: Das ist ein

53