RTV Teorija i praksa

Urjammer. To bosansko pevanje koje povremeno izbija iz magme „bosanskog zvuka”, dovodi konzule do očajanja. Ali ono što ih sve uistinu podgriza i, uzimajući im snagu - lagano menja, nisu toliko zvuci koliko tišina. Prvih dana u „zabačenoj turskoj provinciji”, Davil najviše sluša divlje zvuke. Prvo što je iznad „šturog novog vidika” Dćifose čuo bila je - tišina. Zapahnula ga je, sa bosanske strane, ta „tišina jednog novog sveta” Dafose je od nje zadrhtao na prevoju iznad KJisa, priljubio se čvršće uz konja stresavši se od te „bosanske tišine” koja ga je svog „dodirnula”. Upravo tako: obojica su odmah uznemireni - Davil od zvuka, Dafose od tišine. To je tišina koja ledi krv i zaražava Jednom je opasna, onda sanjiva vlažna, pa „mrtva”... Pojavljuje se nekad u obliku ulaska Ali-pašinih Arnauta koji jašu „kratkim, pogrebnim korakom, bez šuma i dozivanja”. Ali taj bezglasni i bešumni ulazak zastrašuje više od „najrazuzdanijeg bašibozuka” sa „kliktanjem i pucnjavom Čerkeza”, baš kao što od nje, prenesene u Konak, na prvi Divan, ~dah zastaje i utroba premire”. Ponekad je to tišina koja postaje ličnost (kao u moralitetu), tišina koja progovara Ona oblikuje nemušte reči pretnje Defoseu, razrasta kao neki unutrašnji njegov glas Preti da će mu saviti kičmu i da ga neće više prepoznati ne Jrancusko ogledalo' nego ni oči „rođene majke”. Osnovni zvuk Travničke hronike u stvari je - tišina Davil je zapravo prispeo izdaleka baš u one retke dane u godini kad je „Travnik izlazio iz svoje tišine”. Andrić se služi zvukom da bi stvorio još veću punoću bezvučja; ~Od te tišine ne može da se

54