RTV Teorija i praksa

dotle su ove godine glavni junaci postali stari ijudi, jedna takođe ugrožena kategorija koja se bori protiv osečanja suvišnosti, usamljenosti, potiskivanja, pa i manipulacije od strane svojih naslednika zaokupljenih sopstvenim životom i lišenih skrupula prema starima Najsuptilnija, psihološki najistančanija, najdelikatnija i najfinija po suzdržanom ali dirljivom prikazivanju osećanja bila je japanska drama Kad smo stari („Zlatpa nimfa” za režiju) u kojoj jedan stari čovek,'tek kad ga odvoje od bolesne žene, postaje svestan svoje duboke vezanosti za nju, svoje Ijubavi zapravo. Vedrija, optimističkija je američka priča o gospođi Ćimino koja se vitalno oduprla pokušajima svojih sinova da je „otpišu” i zauvek zadrže u bolnici za senilne - a u maestralnom tumačenju Bet Dejvis („Zlatna nimfa” za glumu). Očigledno, otuđenje svih vrsta stanje je savremenog čoveka koje najviše zaokuplja TV autore. Česta tema je i čovekovo osečanje nesigurnosti u tehnicističkom, birokratizovanom svetu, punom nagoveštaja „orvelovske vizije”. Soba (Švajcarska - nagrada kritike), Pogrešne note (Francuska) i Instrukcije za Džona Hauela (Španija) bave se, recimo, čovekovom nemoči - bio on perspektivan naučnik, slavni pijanist ili anonimni kustos provineijskog muzeja, kao u ovim slučajevima pred mračnim silama vidljive i nevidljive vlasti, tajanstvenih močnika, tajnih službi... Kad se ovako proberu, TV drame iz festivalske konkurencije ostavljaju bolji utisak nego što to programi u celini zaslužuju. Ima u njima izrazite osrednjosti, pa i dela koja su očigledno „zalutala” na ove značajne TV smotre. Ali, sa festivala se pamti samo ono najbolje: veliko dramaturško, scenarističko umeće kod Amerikanaca, potpuno vladanje žanrom u svim detaljima kod Britanaca, izraziti smisao za poetski humor, ironična osvetljenja i duhovita rešenja kod Čehoslovaka i Poljaka, izoštrenost, preciznost i pronicljivost pogleda na savremeni život kod Švajcaraca, zanimljivo preplitanje realnosti i fantazije, trezvenosti i sentimenta kod Španaca. I svuda, u tim najboljim ostvarenjima, brižljiva, promišljena režija koja nikad nije puko „pokrivanje” teksta već njegova istinska