RTV Teorija i praksa

komunikaciju: postaje bitno šta razumemo, a ne šta doživljavamo. U tome se, još jednom, ispoljava duh novog naučnog vremena: novi racionalizam, koji če kulminirati materijalizmom. Važne su ideje, ali su još važnije njihove posledice: kako če oblikovati našu svest. Od čoveka se više ne traži da veruje; dovoljno je da prihvata. Ova ozbiljna promena stajne tačke stavlja nas pred jednu novu, temeljito drugačiju perspektivu; uprkos svoj svojoj ponekad izvitoperujučoj jednostranosti, ona je i stimulativna. Ovu činjenicu, posebno, naglašava okolnost da je fotografska stvarnost fiksirana stvarnost; što znači, stvarnost koja nam se nudi u izdvojenom, gotovo laboratorijskom obliku, i koju, zahvaljujući tome, možemo podrobno ispitati, istražiti, spoznati. Stoga, dakle, što nam se čini da ne izmiče našoj spoznaji, čini nam se da je razumemo. Iz tog razloga, upravo, fotografsku sliku shvatamo kao otisak neposredne stvarnosti koja ne postavlja pitanja, već daje odgovore: odgovore koje smo spremni da prihvatimo kao vlastita saznanja. Nil novi sub sole. Spoznaje minulih civilizacija nastojale su da održe što je moguće potpuniji sklad sa Ijudskom potrebom da stvarnost u kojoj se Ijudsko postojanje ogleda, i koja ga suštinski i egzistencijalno determiniše. bude istražena, opisana i definisana. U tom smislu, čitava Ijudska istorija predstavlja samo veliku debatu o univerzalijama (idejama): prethode li one stvarima (stvarnosti), jesu li u stvarima, odnosno da li iz njih proizilaze. Temeljito pristupno načelo, međutim, naročito u umetnosti, uvek je bila introspekcija: saznanje kroz doživljaj. U odnosu na težnju saznavanja stvarnosti, međutim, pojava fotografske slike, upravo iz navedenih razloga, donosi i bitnu promenu u stajnoj tački; novo pristupno načelo postaje sada ш/ospekcija - spoznaja stvamosti određuje se, i valorizuje, količinom i kvalitetom informacija koje o njoj dobijamo. Definisanje stvamosti putem (fotografske) slike znači, zapravo, njenu „objektivizaciju” putem jednog mehaničkog instrumenta. Ovakvo definisanje stvamosti stoji, sada, u najmanju ruku, ravnopravno sa vekovnom težnjom da se stvarnost definiše putem individualne vizije umetnika. Ovo, dakle,

16